Sve mane FPV-dronova koje koriste Ukrajinci

Ruska armija je u operacijama oko grada Svatova uspela da zarobi grupu ukrajinskih vojnika koji su upravljali FPV kamikaza-dronovima. Reč je o pripadnicima 66. mehanizovane brigade ukrajinske vojske, koji su služili u posebnoj jedinici u okviru ove brigade, koja je specijalizovana za ofanzivne dron-operacije udara po neprijateljskoj živoj sili i borbenoj tehnici, u neposrednoj zoni izvođenja borbenih dejstava. Tokom ispitivanja otkrili su interesantna iskustva. 

Upravljanje FPV-dronovima ima veoma negativan uticaj i na fundamentalne borbene sposobnosti vojnika.  Prema svedočenju zarobljenih ukrajinskih vojnika koji su imali dodira sa FPV-dronovima nakon dužeg upravljanja ovim letelicama potrebno je vreme da se povrate narušene senzorne funkcije.

FPV-dron spada u kategoriju civilnih, tačnije komercijalnih letelica koje daju mogućnost pogleda iz prvog lica kao u kompjuterskim igricama, zbog kamere koja je instalirana na njemu, i specijalnih naočara u obliku virtuelnog "hed-seta" koje operater stavlja na svoju glavu radi upravljanja i stvaranja posebnog doživljaja. Otuda i naziv: FPV – "frst person viju" (pogled iz prvog lica). Radi se o široko dostupnoj tehnologiji koja se može nabaviti u slobodnoj prodaji. Procene su da se za 500-600 evra može kompletirati letelica odličnih performansi.

Uglavnom se koriste za napade na grupisanu neprijateljsku živu silu, a u izuzetnim situacijama može da se upotrebi za udar po oklopnim vozilima. Jedan od osnovnih problema njihove upotrebe je produženo vreme obuke u upravljanju ovim letelicama, kao i široka paleta proizvođača različitih delova, čime se komplikuje njihova serijska proizvodnja.

Klasični komercijalni kvadkopteri se isključivo mogu koristiti na kratkim odstojanjima. Ove letelice mogu da se upotrebljavaju u radijusu do pet kilometara udaljenosti od operatera,  a mogu dostići visinu do četiri kilometra.

Kreću se malom brzinom, od 30 do 40 kilometara na čas. Upravo po parametru brzine FPV-dronovi razlikuju se u odnosu na druge bespilotne letelice koje se koriste za civilnu upotrebu. One za nekoliko sekundi mogu da dosegnu brzinu i do 100 kilometara na čas, a njihova maksimalna brzina zna da bude viša i od 140 kilometara na čas.

Upravljanje letelicom se realizuje preko specijalnih naočara i upravljačkog džojstika koja omogućava operateru da ostvari uvid iz prvog lica. Upravo u ovakvom načinu upotrebe  se javljaju problemi korišćenja ovakvih dronova u borbenim uslovima.

Operater na meti neprijatelja

Za razliku od poligona ovaj uređaj je veoma teško kontrolisati u uslovima borbene eksploatacije. Operater koji upravlja FPV-dronovima se obično nalazi na otvorenom- nezaštićenom prostoru, blizu prve linije fronta,  jer je njihova efektivna daljina upotrebe dosta mala i kreće se u rasponu do 2, 5 kilometra na čas.

Činjenica da FPV-dronovi imaju mali radijus dejstva povećava psihološki pritisak na operatera, koji mora da uđe u opasnu zonu fronta, i izloži se neprijateljskoj vatri. Ovo stvara dodatni problem jedinicama na terenu, jer moraju da odvajaju dopunske snage radi obezbeđenja prostora gde deluje operater.

U ovom momentu ne postoji tehnički protokol koji bi omogućio da jedan operater jednovremeno upravlja sa više fvp-dronova (da oblikuje formaciju „roja“). Njegovo upravljanje je svedeno samo na jednu letelicu. To znači da ukoliko se npr. u jedinice uvede 150 fvp-dronova za tako nešto je potrebno obučiti i isti broj operatera.

Jedan od ključnih problema prilikom borbene primene fvp-dronova sa kojim se operater suočava je stvaranje uslova za tačan- ciljani pogodak. Linija nišanjenja često zna da se poremeti usled velike brzine leta koju ostvaruje dron, iznenadnog naleta vetra, nekontrolisanog pritiska tastera na upravljačkom džojstiku, ili pucanja upravljačkog kanala između letelice i operatora. U takvim slučajevima fvp-dron obično pada na zemlju, tj. jedino rešenje da bi se započeta misija završila jeste obezbeđenje zamene za izgubljenu letelicu.

Kao što smo rekli, upotreba grupe fvp-dronova koji napadaju veći broj ciljeva je u ovom momentu tehnički neizvodljivo rešenje. Da bi se izveo sinhronizovani napad pomoću  „roja“ dronova mora se obezbediti grupno angažovanje velikog broja operatera, što je veoma rizično u uslovima savremenog rata. Drugi način je integracija programa koji umrežava veći broj operatera sa fpn-dronovima, što je u ovom momentu i dalje misaona imenica. Jedina alternativa solucija je upotreba elektronskih upravljačkih sklopova koji imaju i elemente veštačke inteligencije. Ovi elementi vrše složeni proračun svih parametara leta, samostalno određuju svoje ciljeve i navode letelice na njih. Međutim, ovaj inženjering bi dramatično povećao jedinačnu cenu ovih letelica, a pitanje je da li bi upotreba ove tehnologije bilo rentabilno rešenje.

Negativni efekti na zdravlje vojnika

Od upotrebe naočara najviše stradaju organi vida i vestibularni aparat (osećaj za ravnotežu). Uz svakodnevnu upotrebu duže od 30 minuta, operateri moraju da sede na stabilnoj površini, kako ne bi izgubili ravnotežu i pali.

U nekim slučajevima, trepereća slika izaziva epileptične napade, stvara gubitak osećaja za orijentaciju, ima negativni uticaj na čeoni i temporalni režanj mozga, što može da izazove stanje koje je slično potresu mozga. Glavobolja, mučnina, dezorijentacija i nesvestica su se u nekim slučajevima pojavili nakon 40-50 minuta efektivne obuke.

Upravljanje FPV-dronovima ima veoma negativan uticaj i na fundamentalne borbene sposobnosti vojnika.  Prema svedočenju zarobljenih ukrajinskih vojnika koji su imali dodira sa FPV-dronovima nakon dužeg upravljanja ovim letelicama potrebno je vreme da se povrate narušene senzorne funkcije. Oni su kod sebe primetili gubitak brzine reagovanja, smanjivanje sposobnost za razumevanje i rešavanje složenijih manuelnih problema, gubitak sposobnosti percepcije i generalno odsustvo pažnje na spoljne nadražaje koje su bitni za preživljavanje na frontu.

Obuka u trajanju od 30-40 minuta efektivne upotrebe FPV-dronova stvara mentalni zamor koji je ekvivalentan neprekidnoj vožnji putničkog automobila u trajanju od pet do sedam sati.

Treba istaći da se ovako negativan transfer ne primećuje kod operatera koji upravljaju standardnim izviđačkim bespilotnim letelicama, koje su znatno sporije, a i format slike koji se prenosi do kontrolne sobe je dosta statičniji i manje zamara.