"Global tajms": Makronovo insistiranje na autonomiji Evrope, za Ameriku je izdaja
Nakon posete Kini, francuski predsednik Emanuel Makron je u više navrata istakao ideju strateške autonomije Evrope, koja podrazumeva da Evropa mora da smanji zavisnost od SAD i da izbegne da bude uvučena u bilo kakav sukob SAD i Kine u vezi sa Tajvanom.
Njegove poruke da Evropa ne treba da bude "vazal" velikih sila, niti da bude deo blokovskih podela, očigledno su rezultat dugog promišljanja, piše u uredničkom komentaru "Global tajms", nezvanično glasilo Komunističke partije Kine.
To je stav mislećih ljudi u Evropi u uslovima ozbiljne krize na unutrašnjem i na međunarodnom planu, kojim se ukazuje na racionalan put u skladu sa evropskim interesima - što ne bi trebalo da bude "vest" u normalnim okolnostima i za normalne ljude. Međutim, mnogima u SAD i na Zapadu je zasmetalo pominjanje evropskih interesa, toliko da su osetili bes i nelagodnost, navodi medij.
Pristup strateške autonomije pomaže Evropljanima da razumeju sopstvene interese i granicu evropsko-američkih odnosa, kako bi mogli da donesu prave odluke. Brojne kritike na račun Makrona pokušavaju da skrenu pažnju ljudi, oslabe uticaj njegove uspešne posete Kini i spreče evropsku introspekciju koju je Makron pokrenuo - da ide još dalje.
Najjače kritike na račun Makrona dolaze iz SAD, kao i iz centralne i istočne Evrope, što nije teško razumeti. Zemlje centralne i istočne Evrope su na čelu rusko-ukrajinskog sukoba i imaju ozbiljne bezbednosne brige, što je dovelo do radikalnije spoljne politike.
Ali nezadovoljstvo Amerikanaca Makronom otkriva pravo lice SAD, ističe list. Američki senator Marko Rubio objavio je videosnimak u kome se više puta zapitao da li francuski predsednik govori u ime cele Evrope i poručio da će se Amerika - ako Evropa ne želi da izabere stranu oko pitanja Tajvana - usmeriti na "pretnje koje predstavlja Kina", a "vi momci upravljate Ukrajinom i Evropom".
Takođe je zahtevao da Francuska ili Evropa brzo odgovore. Takve izjave više ne mogu da se okarakterišu kao kritika ili protivljenje, već su neskriveno maltretiranje i prinuda Vašingtona, ocenjuje se.
Amerikanci su sa Marsa, Evropljani su sa Venere
Vašington ima snažnu želju da kontroliše Evropu, zbog čega se Makronovo isticanje evropske strateške autonomije vidi kao "izdaja". SAD često na Evropu gledaju kao na pomoćnika. Kada je potrebno da Evropa preduzme akciju protiv Rusije, Evropa mora da stane na liniju vatre. Kada je Americi potrebno da Evropa sarađuje u obuzdavanju Kine, Evropa mora da sledi Vašington.
Kada ova neograničena želja za kontrolom postane prirodna, često se nenamerno projavljuje u rečima i delima američkih političkih elita, a SAD se toga ne stide.
Na primer, konzervativni američki istoričar Robert Kejgan je jednom opisao odnos između SAD i Evrope na sledeći način: Amerikanci su sa Marsa, dominantnija strana, dok su Evropljani sa Venere, dakle slabiji. Amerikanci se bave "kuvanjem", dok su Evropljani odgovorni za "pranje sudova".
Vašingtonovo proklamovano "savezničko prijateljstvo" podrazumeva da Evropa mora potpuno da zavisi od američke hegemonije i da joj se potčini, bez ikakvog poštovanja ili jednakosti.
Geopolitička uloga koju je SAD dodelila Evropi je suštinski suprotna evropskoj težnji za strateškom autonomijom.
Mnoge je ova situacija sa Makronom podsetila na bivšeg francuskog predsednika Šarla de Gola. Posle Drugog svetskog rata, vrlo brzo je počeo Hladni rat, a De Gol se snažno zalagao za stratešku autonomiju. On se povukao iz integrisane vojne strukture NATO-a i uspostavio diplomatske odnose sa Kinom, što je i tada učinilo SAD veoma nesrećnim i izazvalo velike kontroverze u Evropi.
Međutim, istorija je pokazala da je de Gol bio u pravu.
Evropa neće izgubiti prijatelje zbog insistiranja na strateškoj autonomiji, samo će dobiti više poštovanja i moći će bolje da čuva svoje interese i održava stratešku ravnotežu na međunarodnom planu.
Evropa se ponovo nalazi na istorijskom raskrsnici: da li da izabere degolizam ili konfrontaciju? Sigurni smo da će napraviti pravi izbor, navodi "Global tajms".