Svet
SAD i Filipini započeli najveću vojnu vežbu u poslednjih nekoliko decenija
Na vojnoj vežbi "Balikatan" ove godine učestvovaće 12.000 američkih, 5.400 filipinskih i 100 australijskih vojnika, duplo više u odnosu na prošlu godinu
SAD i Filipini započeli su najveću zajedničku vojnu vežbu u poslednjih 30 godina, u pokušaju da ojačaju svoju vojnu saradnju, prenosi "Fajnenšel tajms".
Iako su američko-filipinske vojne vežbe "Balikatan", koje organizuju svake godine, zakazane pre više meseci, njihov značaj drastično je skočio usled činjenice da počinju svega dan nakon što je Kina okončala sopstvene vojne manevre nedaleko od Tajvana.
Ministri spoljnih poslova SAD i Filipina takođe će se se sastati u Vašingtonu u tzv. formatu 2+2, prvi put nakon sedam godina.
Na vojnoj vežbi "Balikatan" ove godine učestvovaće 12.000 američkih, 5.400 filipinskih i 100 australijskih vojnika, duplo više u odnosu na prošlu godinu, prenosi "Fajnenšel tajms".
U okviru vežbi, koje bi trebalo da traju do 28. aprila, američke i filipinske snage će u do sada neviđenoj upotrebi bojeve vatre na moru potopiti brod kod zapadne obale filipinskog ostrva Luzon.
"Mi ćemo ga gađati sa svim oružanim sistemima kojima raspolažemo, kopnenim, pomorskim i vazdušnim", rekao je filipinski pukovnik Majkl Logiko.
On je naglasio da je cilj vojnih vežbi odvraćanje drugih država od napada na Filipine.
"Mi nikoga ne provociramo time što održavamo ove vežbe", rekao je on.
Peking bi, ipak, vojne vežbe mogao da protumači kao provokaciju. Potapanje broda biće održano unutar filipinskih teritorijalnih voda na obodu Južnog kineskog mora, za koje Kina tvrdi da joj pripada skoro u potpunosti.
Drugi delovi vežbi uključivaće vazduhoplovne akcije na ostrvima nedaleko od severnog Luzona, za koja američki zvaničnici smatraju da bi mogla biti ključna u potencijalnom sukobu sa Kinom oko Tajvana.
SAD i Filipini su nedavno postigli sporazum o povećanju pristupa američkih trupa u filipinskim vojnim bazama, nakon što je taj proces bio zamrznut za vreme predsedničkog mandata Rodrigo Dutertea.
Sjedinjene Američke Države nemaju sopstvene vojne baze na Filipina još od 1991. godine, kada je filipinski Senat odbio da produži bilateralni sporazum koji reguliše to pitanje.
Filipinski predsednik Ferdinand Markos mlađi pristao je da imenuje bazu Lal-lo i još najmanje tri druge kao mesto gde američka vojska može da "pozicija svoju opremu i rotira vojsku", navodi "Fajnenšel tajms".
Markosov prethodnik Rodrigo Duterte blokirao je sprovođenje sporazuma o razmeštanju američkih trupa potpisanog 2014. godine kako bi ojačao odnose sa kinom, navodi britanski list.
