Američki prijatelji i neprijatelji: Kako je ko reagovao na curenje podataka Pentagona

Špijunaža saveznika kao i protivnika za Vašington je pravi delikates, a kakav je u tom smislu apetit Amerike vrlo dobro znaju vlade širom sveta. A kakve su zapravo razmere tog američkog hobija, otkrilo je i nedavno curenje poverljivih dokumenata Pentagona, zbog čega su sad zvaničnici SAD prinuđeni da vade fleke, ili kako bi to "Vašington post" opisao, rade na "kontroli štete" koju je sve ovo izazvalo u odnosima sa saveznicima.

Portparol Stejt departmenta Vedant Patel je u ponedeljak rekao da američki zvaničnici "oko ovoga sarađuju sa saveznicima i partnerima na visokom nivou, s namerom da ih uverimo u svoju posvećenost u čuvanju obaveštajnih podataka".

Nije ovo prvi put da američko špijunsko bure puno poverljivih podataka procuri. U prošlosti, kada je na primer Vikiliks obelodanio da je Vašington špijunirao predsednika Brazila, strane vlade su bile besne, ali su nastavile da sarađuju s Vašingtonom.

Kakva je, međutim, sada situacija, i koliko je ovo novo curenje informacija uticalo na američke odnose sa drugim državama, pokušao je da otkrije "Vašington post", koji nagoveštava da će prave posledice biti vidljive tek kasnije.

Vlada Južne Koreje, ključnog američkog saveznika, poručila je da će o "pitanjima koja su pokrenuta" procurelim memorandumima razgovarati na samitu kasnije ovog meseca.

Južnokorejski zvaničnik u nedelju je u razgovoru sa novinarima odbio da potvrdi ili demantuje bilo kakve detalje koji ukazuju na to da SAD špijuniraju Južnu Koreju.

Naime, u dokumentu koji je procurio, detaljno su opisane interne diskusije između najviših južnokorejskih zvaničnika o pritisku SAD na Seul da pomogne Ukrajini u snabdevanju oružjem, uprkos tome što zakon ove zemlje zabranjuje vladi da isporučuje oružje zemljama u ratu.

Korejski zvaničnici izrazili su zabrinutost, prema neproverenom dokumentu CIA, da bi svako oružje prodato Sjedinjenim Državama moglo biti poslato u Ukrajinu.

Korejski zvaničnik, koji je hteo da ostane anoniman, uprkos očiglednom prisluškivanju, rekao je novinarima da je politika Seula prema SAD ostala nepromenjena. 

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu, koji je inače u sve većem razdoru sa Bajdenovom administracijom, objavio je u nedelju saopštenje u kojem je za medijske izveštaje o navodnim aktivnostima Mosada, rekao da su "lažljivi i bez ikakvog osnova".

Rusiju, međutim, američko špijuniranje nije iznenadilo, tvrdi portparol Kremlja Dmitrij Peskov. A navode o ulozi Moskve u objavljivanju poverljivih podataka, kao je rekao, nema potrebe da komentariše, podsećajući na "sklonost da se za sve okrivi Rusija".

"Veliki deo procurelog materijala tiče se rata u Ukrajini i detalja o stepenu očigledne infiltracije Vašingtona u vojni aparat Moskve i predznanja ruskih planova. Ruske špijunske službe se verovatno suočavaju sa problemom da otkriju koje su mreže ili ljudski izvori kompromitovani", ocenjuje "Vašington post".

To će, kako ocenjuje sagovornik lista, bivši generalni savetnik Agencije za nacionalnu bezbednost Glen Gerstel, stvoriti više izazova za NSA i druge špijunske agencije čija je misija da pribavljaju obaveštajne podatke o stranim protivnicima.

Većina informacija je taktička, pa se njihova vrednost vremenom smanjuje, primetili su za "Vašington post" bivši obaveštajni zvaničnici. 

"Ali to ne znači da nema štete po izvore i metode, posebno u bliskoj budućnosti, rekli su oni. A u međuvremenu, Rusija može da iskoristi ono što nauči, kako bi prilagodila svoje ratne planove", ocenio je list.

A što se Ukrajine tiče, iako bi ove informacije, ako su tačne, mogle da ugroze njihovu planiranu kontraofanzivu, Kijev je javno posumnjao u autentičnost dokumenata.

"Cilj 'curenja' tajnih podataka je očigledan - skrenuti pažnju, baciti sumnje i međusobne sumnje, posejati razdor", rekao je savetnik ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak.

Curenje informacija je, kako "Vašington post" primećuje, do sada izazvalo malo, ili nimalo, javnog odgovora u mnogim evropskim i NATO zemljama, možda delimično zbog uskršnjih praznika. 

Turska koja se takođe pominje nije dala javni komentar o ovom pitanju.

Kanadska nacionalna kriptološka agencija, "Komjunikejšns sekjuriti establišment" navela je da zbog politike neće komentarisati podatke.

Francuska je u subotu takođe odbila da komentariše posledice dokumenata, iako je demantovala informacije sadržane u procurelom memorandumu u kojem se kaže da su francuski vojnici u Ukrajini.

Prigovor na istinitost imaju i Bugari, koji u saopštenju objavljenom u ponedeljak, negiraju da je njihovo ministarstvo odbrane vodilo pregovore o donaciji borbenih aviona MiG-29 Ukrajini, kao što je navedeno u jednom od dokumenata.