Saudijska delegacija na pregovorima u Jemenu: Bliži li se kraj najkrvavijeg "zaboravljenog" rata?

Predstavnici Saudijske Arabije i Omana doputovali su u Sanu, prestonicu Jemena pod kontrolom Huta, kako bi razgovarali o trajnom primirju koje bi moglo da dovede do okončanja osmogodišnjeg sukoba u toj bliskoistočnoj državi.

"Posećujem Sanu sa delegacijom bratskog Omana kako bi stabilizovali primirje i prekid vatre", napisao je na Tviteru ambasador Saudijske Arabije u Jemenu Muhamed al Džaber. On je dodao da želi da "podrži razmenu zarobljenika i istraži mogućnosti dijaloga između zaraćenih strana u Jemenu kako bi se postiglo održivo i sveukupno politiko rešenje".

Sukobi u Jemenu stišali su se tokom poslednjih nekoliko meseci, u velikoj meri zahvaljujući primirju potpisanom pod okriljem Ujedinjenih nacija početkom aprila prošle godine koje je, uz manja kršenja, ostalo na snazi do danas. Ipak, nedavno uspostavljanje diplomatskih odnosa između Saudijske Arabije i Irana, uz posredovanje Kine, dalo je vetar u leđa spekulacijama da bi primirje uskoro moglo da transformiše u dugoročni i sveobuhvatni mirovni sporazum.

"Jasno je da se u region nalazi u atmosferi mira, optimizma i nade", napisao je na Tviteru visoki zvaničnik i portparol pokreta Huta Muhamed al Buhaiti. Slične stavove izneo je i neimenovani zvaničnik jemenske vlade u Adenu, koji je za AFP rekao da su se Saudijci i Huti u načelu dogovorili o produženju primirja na još šest meseci, koje bi "otvorilo put za dvogodišnju tranziciju".

"Jemen je sada bliži konkretnom napretku ka održivom miru nego ikada pre", rekao je izaslanik UN za Jemen Hans Grindberg za AP.

Rat u Jemenu – najkrvaviji "zaboravljeni" sukob na Bliskom Istoku

Građanski rat u Jemenu izbio je u septembru 2014. godine, a vodi se između pokreta Ansar Alah (Božjih pomoćnika), poznatijeg kao pokret Huta sa jedne, i vlade u Adenu podržane od strane Saudijske Arabije i njenih saveznika sa druge strane. Sukob je eskalirao godinu dana kasnije, kada se Rijad u njega umešao direktno i napao položaje Huta.

Sukob između Saudijske Arabije i pokreta Huta ima više dimenzija, od verske i ideološke do strateške i geopolitičke. Politički i vojni pokret Ansar Islam osnovan je početkom devedesetih godina na severu zemlje, a okupljao je članove šiitskog pravca poznatog kao Zajidizam. Pod rukovodstvom Huseina Bedredina al Hutija, pokret je početkom dvehiljaditih postao glavna opozicija režimu dugogodišnjeg predsednika Ali Abdulaha Saleha.

Saleh je sa vlasti srušen tokom arapskog proleća 2011. godine, nakon više od 30 godina na čelu prvo Severnog, a od 1990. godine i ujedinjenog Jemena. Njegovo rušenje, ipak, nije dovelo do demokratizacije te države, već ju je gurnulo u spiralu nasilja koje traje do današnjeg dana, a koje se intenziviralo nakon početka rata 2014. i saudijske intervencije 2015. godine.

Zbog svojih izrazito antiameričkih, antiizraelskih i proiranskih stavova, pokret Huta očekivano nije našao na prihvatanje u Rijadu, koji u Iranu i njihovoj Islamskoj republici vidi vodećeg ideološkog rivala na Bliskom istoku.

Sukob u Jemenu često je opisivan kao jedno od poprišta tzv. hladnog rata između Saudijske Arabije i Irana. Saudijci već godinama optužuju Iran za naoružavanje Huta i korišćenje tog pokreta kao "proksije" u sukobu sa Rijadom, dok Teheran te tvrdnje demantuje, ali priznaje da podržava njihove ciljeve.

Kao odgovor na saudijsku vojnu intervenciju u Jemenu, Huti su započeli kampanju raketnih i napada dronovima na teritoriji Saudijske Arabije. Prema podacima organizacije za prikupljanje podataka o oružanim sukobima ACLED, Huti su između 2015. i 2022. godine izvršili više od 1.000 raketnih napada i preko 350 napada dronovima na prostoru Saudijske Arabije.

I pored apsolutne finansije i tehnološke prednosti (Saudijska Arabija, na kraju krajeva, troši oko 65 milijardi dolara godišnje na odbranu), Rijad ipak nije uspeo da ispuni svoj cilj i odnese vojnu pobedu nad Hutima. To je nesumnjivo uticalo na njihovu odluku da, nakon uspešnih pregovora sa Iranom, diplomatiju oprobaju i svojim rivalima na južnoj granici.

Da li će mir u Jemenu konačno postati stvarnost?

Prvo ozbiljnije primirje između svih zaraćenih strana, postignuto uz posredstvo Ujedinjenih nacija, stupilo je na snagu 2. aprila 2022. godine. Suprotno očekivanjima mnogih, ono je u velikoj meri ostalo na snazi do današnjeg dana, dok su mirovni pregovori uglavnom vođeni uz posredstvo Omana.

Postizanje sveobuhvatnog sporazuma, ipak, nije delovao kao realna mogućnost sve do početka marta ove godine, kada su Saudijska Arabija i Iran neočekivano postigli sporazum o obnovi diplomatskih odnosa, nakon punih 7 godina zastoja.

Dolazak saudijskih i omanskih diplomata u Sanu, prestonicu Jemena koju kontrolišu Huti, predstavlja ključni korak u tom procesu. Kako je prenela lokalna agencija Saba, strane će razgovarati o "okončanju borbenih dejstava, saudijske vojne intervencije i prekidu opsade, kao i svim sa tim povezanim posledicama".

Tokom razgovora biće reči i pravima građana Jemena, pre svega kada je reč o isplati plata za države službenike na teritoriji pod kontrolom Huta, kao i o raspodeli prihoda od nafte i gasa, prenela je Saba. Tema dijaloga biće i prekid saudijske blokade jemenskih luka, kao i povlačenje stranih trupa sa teritorije Jemena, preneo je Rojters.

Ukoliko pregovori u Sani budu uspešni, Jemen bio mogao da se nađe korak bliže okončanju jednog od najkrvavijih sukoba u poslednjih dvadeset godina. Prema procenama Ujedinjenih nacija, zaključno sa 2021. godinom, građanski rat u Jemenu odneo je više od 377.000 života, a značajan deo žrtava čine civili koji su umrli od gladi, ili bolesti.

Oko 80 odsto od skoro 30 miliona stanovnika Jemena zavisno je od strane humanitarne pomoći, te se situacija u toj zemlji bez preterivanja može nazvati jednom od najgorih humanitarnih katastrofa bilo gde na svetu.

Proleće 2023. godine moglo bi da ostane upamćeno kao jedno od najuspešnijih u novijoj istoriji bliskoistočne diplomatije. Pored sporazuma između Saudijske Arabije i Irana i mirovnih pregovora u Jemenu, prethodnih meseci došlo je i do početka normalizacije odnosa Rijada i Abu Dabija sa Damaskom, nakon više od decenije bez ikakve komunikacije, ali i do pomirenja između Turske i Egipta.