Iznenađujuće veliki broj ljudi je mogao imati pristup obaveštajnim dokumentima Pentagona koji su procurili u javnost, ali tragovi ostavljeni na internetu mogu pomoći istražiteljima da suze krug mogućih osumnjičenih, rekli su američki zvaničnici u ponedeljak.
Pored toga što se identitet počinioca i dalje ne zna, ni politička motivacija takvog čina se ne može jasno utvrditi, dok će se posledice procurelih dokumenata, u kojima se između ostalog nalaze i detalji o navodnom američkom špijuniranju svojih saveznika poput Ukrajine, Izraela i Južne Koreje, ali i detalji o nedostacima vojske Kijeva, tek utvrditi.
"Ne znamo ko stoji iza ovoga; ne znamo koji je motiv", citira "Njujork tajms" portparola Saveta za nacionalnu bezbednost Džona Kirbija. "Ne znamo šta bi još moglo biti tamo", dodao je Kirbi.
Traženje igle u plastu sena
Iako su neki delovi dokumenata naknadno prerađeni, američki zvaničnici se slažu da su oni većma autentični, navodi list.
"Čini se da su dokumenti prvo fotografisani, a zatim postavljeni na internet, što je aljkava procedura koja nagoveštava da počinilac verovatno nije preduzeo mnogo koraka da sakrije IP adresu sa koje je delio dokumenta ili datumske pečate sa fotografija", rekao je za "Njujork tajms" bivši visoki bezbednosni zvaničnik Džaved Ali, koji je obavljao funkcije u FBI, DIA i DHS, dodavši da bi takvi "tragovi" pomogli vlastima da pronađu odgovorno lice.
Podaci su verovatno bili sačuvani na posebnom kompjuterskom sistemu koji nije povezan sa internetom, a koji se nalaze u posebnim odajama u koje se ne smeju unositi uređaji za snimanje zvuka ili snimanje fotografija, dodaje stručnjak.
Međutim, iako bi pojedinac morao da ima odobrenje sa najviših instanci kako bi pristupio tim kompjuterskim sistemima te da se samim tim spisak mogućih počinilaca skraćuje, Ali navodi da je i dalje reč o stotinama, ako ne i hiljadama pojedinaca.
"Njujork tajms" citira još jednog bivšeg visokog zvaničnika FBI sa iskustvom u pitanjima nacionalne bezbednosti, koji je istakao da će istražitelji prvo pokušati da identifikuju svo osoblje koje je imalo pristup dokumentima, a zatim odrediti dokumente koje je primilo manji broj zaposlenih.
Iako navodi da počinitelj u ovakvim slučajevima može greškom ostaviti elektronski trag, neimenovani stručnjak dodaje da će identifikacija počinitelja biti "veoma teška."
Kontrola štete
Citirajući analitičare, "Njujork tajms" navodi da su fotografije bile objavljene na društvenoj mreži Diskord mnogo pre nego što su Vašington i Moskva za njih saznali, odnosno da su se tamo mogli naći već početkom marta.
Američko Ministarstvo pravde i FBI vode zasebne istrage o curenju obaveštajnih podataka, a portparol Pentagona Kristofer Miger navodi da Pentagon predvodi zasebni tim koji obuhvata zvaničnike iz Bele kuće, Stejt departmenta i američkih informativnih agencija kako bi se utvrdila šteta koju dokumenti mogu da prouzrokuju i kako bi se procenilo kako može da se umanji mogućnost od budućih curenja.
Miger je takođe rekao da je Ministar odbrane SAD Lojd Ostin obavešten o skandalu u četvrtak ujutru i da je već narednog dana krenuo da saziva sastanke širom departmana kako bi se pozabavio mogućim novim curenjima, dodavši da su novootkriveni dokumenti "glavni prioritet" Vlade SAD.
Portparol je istakao da su Pentagon i drugi američki zvaničnici počeli da kontaktiraju lidere Kongresa i saveznike tokom vikenda kako bi ih upozorili na curenje informacija, koje je, kako navodi "Njujork tajms", već zakomplikovalo odnose sa nekim zemljama.
"Izveštaji o curenju obaveštajnih podataka su neverovatno zabrinjavajući", rekao je predsednik Odbora za oružane snage Predsedničkog doma Majk Rodžers u ponedeljak, dodavši da to telo "aktivno traži odgovore od Ministarstva odbrane."