Karma ili naravoučenije- šta god da je, ali Švedska konačno počinje da shvata zbog čega Turska insistira da joj ova nordijska zemlja isporuči osobe osumnjučene za terorizam. Jer, Šveđani ne samo da zbog svog odbijanja turskog zahteva nisu ušli u NATO, već su i u svom dvorištu veoma brzo dobili dokaz šta se dešava ako se kriminalci osile.
Prošlog meseca, na obodu Stokholma, bomba je uništila prednji deo jedne kuće, ranila jednog i zastrašujući desetine drugih građana.
Za mnoge ovo je bila noćna mora, ali, niko od njih nije probudio bezbedan u svom krevetu shvatajući da je to san.
"Poslednjih nedelja pojačani su napadi na kuće u Stokholmu, povezani sa članovima bande. Smatra se da je bombaški napad u martu bio napad na članove porodice koji su povezani sa osumnjičenim narko-bosom. Ali navodni kralj narkotika neće skoro odgovarati na pitanja švedske policije iz jednog jednostavnog razloga: on je u Turskoj", otkriva "Politiko".
Zanimljivom igrom slučaja, dakle, za nerede u Švedskoj kriv je jedan turski državljanin. Reč je o Ravi Madžidu, među saradnicima poznatom kao "Kurdska lisica", koji je, iako Iranac odrastao u Stokholmu, po zakonu, turski građanin.
"Zatraženo je izručenje Rave Madžida iz Turske, ali vlasti te zemlje su saopštile da izručenje nije moguće jer je on turski državljanin", rekao je javni tužilac Henrik Soderman u odgovorima na pitanja "Politika".
Ko je "Kurdska lisica"?
Prema izveštaju švedskog nacionalnog radija, Madžid je rođen u Iranu, ali se kao dete preselio u Upsalu, na oko 70 kilometara severno od Stokholma.
Osuđen je na osam godina zatvora u Švedskoj 2010. godine zbog krivičnih dela vezanih za drogu, između ostalog i "rukovanja" kokainom uvezenim iz Holandije. Ubrzo nakon puštanja na slobodu, zbog pretnji smrću, preselio se u Irak, a zatim u Tursku.
"Madžid je uglavnom ostao van vidokruga javnosti sve do početka prošle godine, kada je u Stokholmu počeo da eskalira sukob između njegove bande i rivala. Suđenje povezano sa jednim nasilnim incidentom, odnosno ubistvom čoveka u južnom Stokholmu u martu prošle godine, trebalo je da počne prošle nedelje. U saopštenju državnog tužioca uoči tog suđenja navodi se da su četvorica optuženih muškaraca i jedna žena povezani sa grupom koju policija naziva 'Fokstrot', čiji je šef navodno Madžid", navodi "Politiko".
Turska inače već mesecima blokira ulazak Švedske u NATO tvrdeći da Švedska skriva tražene kriminalce.
"Tokom proteklih decenija, Švedska je nastojala da igra ulogu branioca ljudskih prava i slobode govora u Evropi. Ona je u različitim fazama, kao na primer nakon razbijanja disidenata posle navodnog pokušaja državnog udara u Turskoj 2016, nudila azil protivnicima turske države koji beže odatle tvrdeći da su progonjeni na političkim osnovama", podseća "Politiko" dodajući da vlada u Ankari tvrdi da je reč o teroristima i pučistima koji nameravaju da svrgnu predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Švedski sudovi, naime, rade na zahtevima Turske za deportaciju u skladu sa sporazumom postignutim na samitu NATO-a prošlog leta u Madridu između Švedske, Turske i nordijskog suseda Švedske Finske.
Ali, do sada su švedske vlasti odlučile da samo jedan čovek, Mahmut Tat, treba da bude deportovan, dok su drugi za koje Turska traži isključenje dobili pravo da ostanu u Švedskoj prema lokalnim zakonima o azilu.
Zbog svega toga i ne čudi što je prošle nedelje Finska ušla u NATO, nakon što ju je konačno podržala Turska, a što je Švedska ostala na pragu Alijanse, bez prava da u nju uđe.
"Švedska je svoje ruke otvorila teroristima, a to nije slučaj sa Finskom", objasnio je Erdogan različit stav svoje vlade o nastojanjima dve zemlje za ulazak u NATO.
A osim toga što je Švedska sklonija i spremnija da prihvati tražioce azila iz Turske, vlasti u Turskoj naročito je pogodilo, a i razbesnelo to što je tokom nedavnog protesta u Stokholmu spaljen Kuran.
"Usred naglog broja žrtava vatrenim oružjem u Stokholmu, vlada premijera Ulfa Kristersona je pod pritiskom da napreduje u svojim istragama o osobama poput Madžida. Ali švedska vlada zna da bi preterano pritiskanje Turske moglo da ošteti njene šanse za ulazak u NATO", konstatuje "Politiko".