Sve su vidljivije razlike unutar ukrajinskog rukovodstva između onih kojih smatraju da je povratak Krima pod kontrolu Ukrajine cilj o kome se ne može pregovarati i drugih koji su spremi da, makar implicitno, priznaju realnost da je Krim deo Rusije.
Upravo bi pitanje Krima moglo da postane jedna od najvećih tačaka razdora između Kijeva i njihovih zapadnih saveznika uoči najavljene ukrajinske ofanzive na jug, pošto mnogi od njih smatraju da je za Rusiju Krim crvena linija, piše u autorskom tekstu za "Forin polisi" analitičar Anatol Livin.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski imao bi mnogo problema da ubedi tamošnju javnost da prihvati primirje, "pogotovo ako ono ne bi uključivalo povratak Krima", navodi autor i dodaje da za to nije krivo samo tvrdo krilo ukrajinskih nacionalista i vojska, već i sama vlada, koja mesecima unazad govori kako se Krim mora vratiti po svaku cenu.
Disidenata od te kijevske ortodoksije, ipak, ima, iako su i dalje malobrojni i svoje stavove ne mogu uvek da iznose u javnosti. Jedan od izuzetaka je zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine Andrej Sibiga, koji je u intervjuu za "Fajnenšel tajms" rekao da "ukoliko uspemo da ispunimo svoje strateške ciljeve i dođemo do administrativne granice sa Krimom, mi ćemo biti spremni da se diplomatski angažujemo".
To je drastično drugačiji pristup od onog koji propagira najpoznatiji glasnogovornik predsednika Zelenskog Mihail Podoljak, koji je u intervjuu za "Radio Slobodu" pozvao ne samo na "oslobađanje" Krima od ruske vojske, već i na manje-više otvoreno etničko čišćenje Rusa koji tamo žive.
"Da li postoji diplomatsko rešenje za Krim? Da, naravno, ukoliko Moskva započne povlačenje svojih trupa danas, onda možemo da sačekamo dan, dva ili tri dok njihova vojska ne ode, zajedno sa ruskim stanovništvom", rekao je Podoljak.
Iako većina Ukrajinaca verovatno podržava takve ogoljene pozive na etničko čišćenje, natpolovičan broj njih smatra da bi Krim trebalo vratiti pod kontrolu vladi u Kijevu, na ovaj ili onaj način, navodi autor.
Značajna manjina, ipak, smatra da bi Ukrajina trebalo da bude spremna da se odrekne Krima u zamenu za mir. Najčešći razlozi za takav stav su da bi "u suprotnom rat trajao zauvek", da Krim "nikada zaista nije bio deo Ukrajine" kao i da bi bilo teško integrisati tamošnje prorusko stanovništvo, piše Livin.
Prema istraživanju sprovedenom prošlog leta, 58 odsto Ukrajinaca smatra da Krim mora biti vraćen Ukrajini - većina, ali ne ogromna.
Još jedan aspekt debate o budućnosti Krima u Ukrajini je to što oni koji se zalažu sa "oslobođenje" poluostrva mogu da govore javno, dok zastupnici ideje pregovora nemaju tu slobodu.
"Definitvno, mnogi ljudi veruju da se za Krim mora boriti, ali većina razumnih ljudi zna da to nije moguće. Problem je što se to ne sme reći javno, u strahu od gubitka posla ili nečeg još goreg. Znate da su se u Sovjetskom Savezu ljudi plašili da kažu šta misle. E, pa danas je u Ukrajini tako. To je zbog besa usled ruske invazije, ali i zbog državne represije. Svako ko se zalaže za kompromis sa Rusijom odmah se naziva izdajnikom i postaje meta SBU (ukrajinske bezbednosne službe)", rekao je neimenovani nekadašnji disident i pristalica Narandžaste revolucije za "Forin polisi".
Javno mnjenje u Ukrajini dodatno je radikalizovano činjenicom da u toj zemlji, nakon gašenja mnogih navodno proruskih kanala, sada postoji gotovo potpuna kontrola medija. Na televiziji se čuju samo komentari koji idu na ruku vlastima u Kijevu, jačajući narativ da se "Krim mora osloboditi po svaku cenu".
Kako je to objasnio ukrajinski analitičar Vladimir Iščenko, rezultat je "spirala ćutanja" u kojoj stavovi koje mnogi dele privatno potpuno izostaju u javnosti.
Ukoliko nastave da agresivno insistiraju na tome da se "nikada neće odreći Krima kao dela Ukrajine", radikalizovane vlasti u Kijevu lako bi mogle da se nađu u konfrontaciji sa svojim zapadnim saveznicima, a Sibigine izjave pokazuju da je makar neko u Kijevu toga svestan.
Većina njih je, ipak, postala žrtva sopstvene propagande koja je stvorila javno mnjenje nespremno za kompromis, odnosno, kako je to nazvao jedan ukrajinski analitičar, sopstveno "Frankenštajnovo čudovište".
"Ukoliko predsednik Zelenski predloži mirovne pregovore između Kijeva i Moskve - on će doživeti političko samoubistvo", rekao je sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i obranu Aleksej Danilov, što je nesumnjivo jedan od razloga zašto on do sada nije komentarisao Sibiginu izjavu.
"Svi ukrajinski analitičari sa kojima sam razgovarao složili su se da samo intenzivan i otvoren pritisak iz Vašingtona može dozvoliti Zelenskom da pristane na teritorijalne kompromise — čak i ako se sam Zelenski oseća prinuđenim da na pritisak u javnosti odgovori ogorčenim protestom", zaključuje Livin.