Evropa sluđena zbog Makronovih izjava o Kini

Opaske francuskog predsednika Emanuela Makrona o Kini i Tajvanu, prema mišljenju mnogih analitičara i diplomata, stvorile su utisak zbrke oko politike EU prema Kini, što je potpuno suprotno od onoga što je Makron rekao da želi da postigne kada je u posetu Pekingu poveo i predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, opaža se u tekstu "Fajnenšel tajmsa".

Makronov cilj bio je da demonstrira evropskog jedinstvo, kada je zajedno sa Fon der Lajenovom otišao u zvaničnu posetu Pekingu – umesto toga zapadni mediji već danima analiziraju Makronove izjave o Kini i nemešanju u pitanje Tajvana, kao i o SAD i vazalskom položaju EU.

Tako "Fajnenšel tajms" konstatuje da Makron sada pokušava da uveri saveznike da se njegovi stavovi prema Kini i Tajvanu nisu promenili, dok diplomate i analitičari smatraju da su njegova zapažanja posle povratka iz Pekinga o ovom pitanju omela pokušaje EU da izgradi jedinstveni pristup. Kako se navodi, francuske diplomate već nekoliko dana popravljaju štetu posle Makronovog intervjua "Ehu" i "Politiku" u kojem je naveo da bi mešanje u "krize koje nisu naše" bilo "zamka za Evropu", a podseća se i da je prilikom susreta sa holandskim premijerom ponovio da se njegovi stavovi nisu promenili i da radi na očuvanju jedinstva EU uz poštovanje Kine.

Makronovi stavovi, kako se ističe, narušavaju pokušaje EU bloka da postane ubedljiviji geopolitički igrač, a citira se i neimenovani zvaničnik EU: "Nikad me ne iznenađuje kapacitet velikih sila da podele EU, oni vole da rade na podelama između država članica". Zvaničnik u ovom kontekstu pominje, naravno, Kinu, a ne, na primer, SAD.

Kako se navodi u članku, EU se poslednjih meseci muči da formuliše jedinstvenu poziciju o Kini, posle više odvojenih putovanja u ovu zemlju nekoliko evropskih lidera. U Peking je išao nemački kancelar Olaf Šolc, koji se poput Makrona trudi da održi industrijske veze s Pekingom, zatim španski premijer Pedro Sančez i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Makron, koji je želeo da pokaže evropsko jedinstvo dolaskom u Peking s predsednicom Evropske komisije, posetom Pekingu postigao je potpuno suprotno od onog što je naveo kao cilj.

Osim intervjua, zameraju mu i video koji je objavila njegova kancelarija povodom posete Kini, a u kojem se, kako se ističe, nigde ne kritikuje "zveckanje oružjem" Pekinga oko Tajvanskog moreuza ili represija nad Ujgurima. Film je jasan kontrast u odnosu na reči Fon der Lajenove izgovorene pred posetu Pekingu da EU treba da osmisli kako će da odgovori na samopouzdanje Kine i ograniči trgovinu visoko osetljivom tehnologijom.   

"Ovo nije izgledalo dobro za francuskog predsednika, ali EU nema nikakav problem: imamo jasnu politiku. Govor Fon der Lajenove pokazao je jasan kurs", rekao je za FT neimenovani zvaničnik EU.

Ističe se i da sve što kvari utisak transatlantskog jedinstva naročito zabrinjava istočne prestonice u trenutku kada je Evropa u značajnoj meri zavisna od podrške SAD kada je u pitanju konflikt u Ukrajini i dok i republikanci preispituju koliko bi Amerika trebalo da bude umešana u rusko-ukrajinski sukob.  

"Naše geopolitičko slepilo još uvek nije izlečeno. Izabrali smo da ne vidimo pretnju ruske agresije, i sada biramo da ne vidimo pretnju kineske agresije", rekao je ministar spoljnih poslova Litvanije Gabrielius Landsbergis.

Ova baltička država, kako se dodaje, osetila je teret kineske trgovinske odmazde, pošto je odobrila da Tajvan otvori diplomatsku misiju u Viljnusu.

"Stav Francuske i EU po pitanju Tajvana je isti i odnosi se na uvažavanje jedne Kine, očuvanje statusa kvo i potrebu za traženjem mirnog rešenja", rekao je Makron.

Dodao je da je zemlja i dalje pouzdan saveznik SAD ističući da je u Tajvanskom moreuzu prisutna i francuska mornarica kao odgovor na kineske vojne vežbe.

Uprkos tome, u tekstu se zaključuje da francuski predsednik vuče Evropu unazad i ne pomaže joj, kako to konstatuje bivši francuski diplomata Mišel Diklo.