Sporazum o uspostavljanju diplomatskih odnosa između Irana i Saudijske Arabije, koje su te zavađene zemlje postigle početkom marta uz diplomatsko posredovanje Kine, pokrenuo je pravu lavinu diplomatskih inicijativa širom Bliskog istoka.
Normalizacija odnosa dvoje glavnih protagonista "bliskoistočnog hladnog rata", ali i druge značajne geopolitičke promene u svetu, konačno su stvorili uslove za diplomatiju i potencijalno rešavanje nekoliko "sukoba dugog trajanja" koji već godinama destabilizuju čitav region.
Saudijska Arabija je ove nedelje bila domaćin dva istorijska sastanka koji dokazuju da na Bliskom istoku poslednjih meseci duvaju vetrovi promene.
Diplomatska delegacija doputovala je iz Irana kako bi započela pripreme za ponovno otvaranje ambasade u Rijadu, dok je sirijski ministar spoljnih poslova Fejsal Mekdad posetio Džedu, gde se sastao sa saudijskim kolegom i razgovarao o "neophodnim koracima za postizanje kompletnog političkog rešenja sirijske krize".
"Cilj je postizanje nacionalnog pomirenja i povratak Sirije među arapske zemlje, kao i nastavak njene prirodne uloge u arapskom svetu", piše u saopštenju saudijskog ministarstva.
Saudijska Arabija je diplomatske odnose s Damaskom prekinula pre 12 godina, početkom 2011, nakon što je u toj zemlji došlo do eskalacije nasilja kao posledice arapskog proleća. U novembru iste godine Siriji je suspendovano članstvo u Arapskoj ligi, što je dovelo do njene gotovo potpune izolacije u arapskom svetu.
Početkom nedelje u Jemenu je organizovan još jedan istorijski sastanak, ovog puta između saudijsko-omanske delegacije i političkog rukovodstva pokreta Huta, koji protiv Saudijaca ratuje osam godina, a što bi moglo da dovede do okončanja krvavog rata u toj zemlji.
Vrhunac bi nesumnjivo bila najavljena poseta iranskog predsednika Ebrahima Raisija Rijadu u narednih nekoliko meseci.
Navedene promene u odnosu na ranije mirovne inicijative izdvaja to što u njima, čak ni posredno, ne učestvuju Sjedinjene Američke Države. Štaviše, upravo je odsustvo Vašingtona glavni razlog zašto je do ovih sastanaka došlo, ali i njihove uspešnosti.
Bliski istok je umoran od mešanja zapadnih sila, zato se okreće novim snagama na Istoku, smatra nekadašnji ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović.
Bliski istok je umoran od mešanja zapadnih sila
"Bliski istok je umoran od skoro 70-godišnje igre velikih sila, pre svega SAD, ali i Britanije i Francuske, koje su pokušale da sukobljavanjem lokalnih država obezbede svoje interese u regionu koji je ključan i za Rusiju, Kinu, Indiju i zemlje Mediterana. Oni su imali dugotrajni presuđujući uticaj a povremeno su, ako je to bilo potrebno, pravili 'vruće tačke' i smenjivali lokalne lidere mirnim i nasilnim sredstvima", rekao je on za RT Balkan.
Srboljub Peović iz Instituta za evropske studije smatra da, kada je reč o sporazumu između Irana i Saudijske Arabije, ne treba zanemariti ni ulogu drugih država iz regiona koje su posredovale u pregovorima, poput Iraka.
"Sporazum nije došao sam po sebi, on je plod višegodišnjeg pregovaranja. Treba uzeti u obzir posredničku ulogu Iraka, koja je često zapostavljena. Nekadašnji komandant iranske Revolucionarne garde Kasem Sulejmani ubijen je pre tri godine u Iraku tokom jednog takvog sastanka", kaže on.
"SAD su zaslužne za usporavanje tih pregovora, kroz Avramske sporazume Izraela s nekolicinom arapskih zemalja, ali i kroz Trampovu politiku u tom regionu", dodaje Peović.
Upravo je američko političko angažovanje bilo ključno i u izolaciji, na primer, Sirije. Pod pretnjom tzv. sekundarnih sankcija, mnoge države u regionu nisu želele da trguju s Damaskom, pa čak ni da uspostave diplomatske odnose u strahu od odmazde Vašingtona.
"Sada Zapad više nije dominantan, odnos snaga se očigledno pomera na Istok, a ta promena je spektakularnija nego što se očekivalo. Kina je postala primamljiva zemljama koje su bile u kolonijalnom položaju, među kojima su i države Bliskog istoka, a koje je Zapad iskorišćavao i u postkolonijalnom periodu", navodi Jovanović.
Poslednjih meseci Kina je preuzela diplomatsku inicijativu u regionu Bliskog istoka. Upravo je Peking uspeo da uradi ono što se godinama unazad činilo nemogućim: ne samo da organizuje sastanak jedan-na-jedan između viskih zvaničnika Irana i Saudijske Arabije već i da ih podstakne da se oko nečega i dogovore.
"Kina je neopterećena kolonijalnom prošlošću, dok je i njen uspon u ekonomskoj i političkoj moći do sada nezabeležen. Ona nudi saradnju svim zemljama na Bliskom istoku i u Africi bez ucena, koje su karakteristične za Zapad. To naglo menja geopolitičku sliku u svetu pošto je Kina, bez zlonamernih interesa, privlačna i zemljama koje su u dugim višedecenijskim sukobima, poput Irana i Saudijske Arabije", kaže Jovanović.
Dok bliski odnosi Irana s Kinom i Rusijom nisu ništa novo (Teheran je pod sankcijama celokupnog političkog Zapada), geopolitički zaokret Saudijske Arabije daleko je zanimljiviji.
Kada je reč o sporazumu te dve države, "Kina je došla i završila posao", kaže Peović.
"Kinesko-saudijska saradnja je često zapostavljena, ne samo ekonomska već i tehnološka. Kina na Bliski istok dolazi iz svojih geopolitičkih interesa, ona želi da pridobije te zemlje i zbog jačanja Indije u tom regionu", dodaje on.
Novi dometi kinesko-saudijskog odnosa
Odnosi Kine i Saudijske Arabije dostigli su nove visine tokom 2022. godine, na iznenađene mnogih zapadnih posmatrača.
Ta vodeća zalivska petromonarhija važi za jednog od najbližih američkih saveznika više od sedam decenija, ali to je nije sprečilo da tokom poslednjih godinu dana povuče nekoliko poteza na koje u Vašingtonu ne gledaju blagonaklono.
Za početak, Rijad je odbio da "po komandi" poveća proizvodnju nafte kada je to Amerikancima bilo potrebno, dok je predsednik Džozef Bajden u saudijskoj prestonici dočekan u najmanju ruku hladno. Za razliku od njega, sastanak s kineskim predsednikom Si Đinpingom prošao je u prijateljskom tonu, a razgovaralo se i o trgovini u nacionalnim valutama.
Krajem marta Saudijska Arabija je donela odluku i o početku pristupa Šangajskoj organizaciji za saradnju, dodatno jačajući svoje odnose s Kinom, ali i Rusijom.
Jačanje veza između Kine i zemalja Bliskog istoka treba posmatrati i kroz prizmu ekonomije, pre svega kada je reč o trgovini naftom. S jedne strane, Pekingu je nafta neophodna kako bi njena privreda nastavila da raste, dok zemljama izvoznicima nafte u regionu Kina postaje najatraktivnije tržite za plasiranje energenata.
"Kina uvozi sve više nafte, a SAD sve manje, zato je Kina zemljama Bliskog istoka sve zanimljivija. Evropa je, s druge strane, i dalje zavisna od energenata s Bliskog istoka", kaže Peović.
Saudijska Arabija je započela proces otopljavanja odnosa i sa dva značajna iranska saveznika: vladom sirijskog predsednika Bašara el Asada i pokretom Huta u Jemenu. Oni na taj način pokušaju da oslabe iranski "obruč" oko njihove zemlje i poprave sopstvenu bezbednosnu situaciju, smatra Peović.
"Saudijska Arabija ima potrebu da stranu koja je maltene odnela pobedu u Siriji privuče ka svojoj strani. U Rijadu je dugo bio popularan termin 'šiitskog polumeseca' na Bliskom istoku, a Sirija je vrlo bitna kako bi se probio taj polumesec", smatra on i dodaje da je Jemen, s druge strane, za Saudijce neka vrsta "sopstvenog dvorišta".
Bliskoistočni region se ozbiljno okreće Istoku
Okretanje Bliskog istoka ka zemljama Istoka, pre svega Kini i Rusiji nije ništa novo i to se polako događa već godinama, kaže Peović.
"Zanimljivo je sve više ljudi tamo uči mandarinski jezik u školama, to već postoji u Saudijskoj Arabiji i Emiratima, uskoro će biti i u Iranu. To je pokazatelj da se region ozbiljno okreće ka Istoku, ali i da to nije posledica samo sadašnje diplomatske inicijative", dodaje on.
Pored Saudijske Arabije i Irana, još dve zavađene regionalne sile nalaze se blizu istorijskog pomirenja: Turska i Egipat. Odnosi Ankare i Kaira zategnuti su deset godina, od kada je u vojnom puču 2013. srušen egipatski predsednik Mohamed Morsi.
Da li će procesi pomirenja na Bliskom istoku konačno doneti mir u Siriji i Jemenu i da li će zavađene države uspeti da reše svoje nesuglasice i stabilizuju odnose – pokazaće vreme. Ipak, čini se da bi smanjeno zapadno prisustvo na Bliskom istoku moglo da dovede do diplomatskih iskoraka kakvi u tom regionu nisu viđeni decenijama.
"Mir u Siriji najviše zavisi od Kurda, od toga kakva će biti američka politika prema njima, kao i kako će proći izbori u Turskoj. Čak i ako ne dođe do formalnog mira, situacija tamo će se stišavati", smatra Srboljub Peović.
"Jemen je pak izuzetno sklon naglim preokretima, tako da postizanje mira tamo ostaje ogromno pitanje. Iz Jemena ima malo vesti, ali ostaje nam da budemo optimistični da će se okončati najgora humanitarna kriza u svetu u poslednjih desetak godina", zaključuje on.