Plan nemačke vlade da se ugase preostale tri nuklearne elektrane rizikuje da izazove nestašice struje u zemlji, saopšteno je iz Nemačke industrijske i trgovinske komore (DHIK).
Mediji su prethodno javili da Berlin planira da ugasi preostala tri postrojenja do 15. aprila.
"Uprkos padu cena gasa, troškovi energije ostaju visoki za većinu kompanija u Nemačkoj", upozorio je predsednik DHIK Peter Adrijan i dodao da se Nemačka i dalje nije "izvukla iz ćorsokaka" kada je sigurnost snabdevanja u pitanju.
On je ocenio da Nemačka mora dodatno diverzifikovati izvore snabdevanja energijom "i ne ograničavati ih dalje". DHIK smatra da zatvaranje preostalih nuklearnih elektrana može dovesti do nestašica struje, prenosi "Rajniše post".
"To je jedini način da izbegnemo ili barem ublažimo posledice prepreka u snabdevanju, ali i još jedno ogromno povećanje cena energije u narednim mesecima", zaključio je Adrijan.
Slična upozorenja mogla su se čuti i iz vladajuće koalicije, kada je generalni sekretar Slobodne demokratske stranke Bijan Đir-Sarai nazvao odluku nemačke vlade "strateškom greškom".
Dok je nemački ministar ekonomije Robert Habek na ove bojazni odgovorio da je bezbednost snabdevanja Nemačke energijom bila zagarantovana i da će to ostati, zaboravivši da primeti da će nemačka industrija platiti oko 40 odsto više za energiju 2023. nego 2021. godine, kako je u studiji ocenila međunarodna osiguravajuća kuća "Alijanc trejd", iako su Nemci u ovoj godini trošili oko 15 odsto manje gasa nego u pretprošloj.
Nemačka, koja se decenijama oslanjala na relativno jeftin ruski gas koji je isporučivan preko gasovoda, sada plaća izuzetno visoke cene energije, dok Francuska ima obilje nuklearne energije.
"Cena gasa je oko tri do pet puta viša nego u Sjedinjenim Državama", rekao je Adrijan prethodnom prilikom, napomenuvši da će sukob u Ukrajini koštati nemačku privredu oko 160 milijardi evra ili oko 4 odsto njene bruto domaće proizvodnje.
Sankcije koje je Zapad nametnuo Moskvi nakon početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini na Starom kontinentu su izazvale energetsku krizu bez presedana, a zemlje koje su bile u mogućnosti, poput Francuske i Velike Britanije, pokušale su da delimično nadomeste jeftine ruske energente ponovnom okretanju ka nuklearnoj energiji, a Nemačka izgleda da čini upravo suprotno.