Evropski saveznici Ukrajine su sve skeptičniji da će njena vojska moći da napravi odlučujući prodor ove godine, jer je ruska odbrana imala vremena da se pripremi za ofanzivu koja se mesecima najavljuje.
Ovakve prognoze - koje su u oštroj suprotnosti sa onim od kraja prošle godine kada je Kijev uspeo da izvede kontraofanzivu što je oduševilo njihove saveznike - sve češće se pojavljuju na Zapadu.
Pre nekoliko meseci, Pentagonov istraživački centar RAND poručio je da, uprkos pomoći Zapada, Ukrajina nema mnogo šansi da pobedi i pozvao na skoro okončanje sukoba. Nedavno su uticajni eksperti iz Saveta za spoljne odnose poručili: vreme je da se sa bojnog polja u Ukrajini pređe za pregovarački sto.
Kontraofanziva Ukrajine podstakla je nadu da bi njihove snage mogle da naprave neki napredak ove godine koji bi preokrenuo sukob u korist Kijeva. Sada, saveznici Kijeva strahuju da će za bilo kakav napredak biti potrebne intenzivne borbe koje će trajati sve do 2024. godine, prenosi "Blumberg" pozivajući se na evropske zvaničnike.
Američki zvaničnici su pre šest do osam nedelja davali svoju procenu izgleda Ukrajine koja nije nimalo dobra po Kijev. O proceni se saznalo nakon što su se u javnosti pojavila poverljiva dokumenta Pentagona koja je, navodno, objavio Džek Tešeira, pripadnik 102. obaveštajnog krila Nacionalne vazduhoplovne garde u Masačusetsu.
Ta američka procena slabosti ukrajinskih snaga ukorenila se među pojedinim ukrajinskim saveznicima u Evropi koji su sada sve skeptičniji da će Kijev uspeti da napravi proboj ove godine.
Umesto toga, piše "Blumberg", sada se kao realističniji cilj vidi napredovanje od 30 kilometara, što bi dovelo najsposobniju ukrajinsku artiljeriju u domet ruskih linija snabdevanja i stvorilo uslove za dublji prodor 2024. godine, rekao je jedan od zvaničnika.
Saveznici sada moraju da rade na poboljšanju svojih proizvodnih kapaciteta i podrške koja će biti potrebna da se ti napori održe, dodao je zvaničnik.
Čak i manje ambiciozan pritisak Kijev bi verovatno koštao hiljade života i velike količine municije i opreme zbog slojevite odbrane Rusije.
Tajne američke procene - uglavnom napisane od februara do početka marta, i još uvek neizvesne autentičnosti - ukazale su na brojne ukrajinske slabosti, uključujući manjak ljudi, njihovu obučenost za složen napad i manjak municije.
Za razliku od Evropljana i Amerikanaca koji sve više sumnjaju u sposobnost Kijeva da pokrene ofanzivu, Ukrajinci su ubeđeni da će im to poći za rukom - pod uslovom da od SAD dobiju tražene borbene avione F-16, uz municiju i oružje. Vašington je, iz straha od eskalacije, do sada odbijao da Kijevu isporuči avione.
"Blumberg" navodi, pozivajući se na nekoliko evropskih zvaničnika, da se očekuje da ukrajinska ofanziva počne sredinom maja i da će se sastojati od operacija iz više pravaca, uključujući potencijalne mamce. Ukrajinski analitičari očekuju kasniji početak, pošto su nove trupe i oprema integrisani kako bi omogućili ono što veruju da bi mogla biti najbolja i verovatno poslednja šansa za uspeh.
S obzirom da se sada očekuje da će sukob trajati i dogodine, saveznici razvijaju nove planove snabdevanja. Druga velika ofanziva bi zahtevala dalje velike isporuke zapadnog novca, oružja i municije. Produženi sukob sa sobom povlači rizik oštrog protivljenja javnosti i političara i smanjene isporuke pomoći.
Ipak, problem sa ukrajinske tačke gledišta je u tome što SAD i neki od njenih saveznika nisu pratili svoju retoriku "koliko god bude potrebno".
"Potrebno nam je manje razmišljanja o 'curenju' i više oružja dugog dometa da bismo okončali rat", napisao je de fakto portparol ukrajinskog predsednika Mihail Podoljak na Tviteru.
Za razliku od SAD, Ukrajina je javno odbacila dokumente koji su procureli kao lažne.
Nikola Biješkov, naučni saradnik Nacionalnog instituta za strateške studije, istraživačkog centra ukrajinske vlade tvrdi da je "rat eliminisao Rusiju kao pretnju velikih sila u godinama koje dolaze, tako da interesi SAD i Ukrajine nisu nužno usklađeni".