Svet
Velika subota: Dan silaska Blagodatnog ognja
Smatra se da ovo čudo dostupno samo pravoslavnima, a u narodnoj svesti je to potvrda ispravnosti kalendarskog praznovanja Vaskrsa
Svake godine na Veliku subotu, upravo na današnji dan između Velikog petka i Vaskrsa u nedelju, u Jerusalimu na zemlju sa neba silazi Blagodatni oganj, jedno od najvećih čuda pravoslavne vere.
Velika subota je dan kada je telo Isusa Hrista provelo u grobu. Grob Gospodnji je mesto u pećini gde je ležalo telo Hristovo po pogrebu. Sada je to Kuvuklija, kapela Groba Gospodnjeg unutar hrama Hristovog Vaskrsenja u Jerusalimu.
Brojni hodočasnici, ljudi različitih nacionalnosti, običaja i predstavnici različitih crkava, dolaze u Hram groba Gospodnjeg i čekaju ovo čudo.
Kontrola svetovne vlasti
Na Veliki petak Saborni hram se zaključava, a unutra ostaje desetak hiljada ljudi. Hram se otvara u 10 časova na Veliku subotu. Da bi se otklonile sve sumnje, oko 11 časova, komisija sastavljena od četiri člana, predstavnika policije, Ministarstva za turizam grada Jerusalima i crkvenih predstavnika pravoslavnih Grka i monofizita Jermena i Kopta, u celoj Sabornoj crkvi gasi sva svetla, sveće i kandila, kojih samo u Kuvukliji ima više od stotinu, zatim je pregledaju da ne bi ostao neki predmet kojim bi mogli da upale vatra.
Samog patrijarha pregledaju od glave do pete, kako bi bili sigurni da uz sebe nema nešto čime bi zapalio vatru. Posle takve kontrole skidaju pečat sa ulaza u Grob Gospodnji i puštaju patrijarha. On se razodeva, ostaje samo u stiharu, i s trideset tri sveće u rukama, po broju Hristovih godina koje je proživeo na zemlji, ulazi ka Grobu.
Započinje molitve, i posle određenog vremena dolazi do čuda, sveće koje patrijarh drži bivaju zapaljene. Kada dobije Blagodatni oganj, patrijarh njime pali svežnjeve sveća, izlazi i predaje oganj prisutnima u hramu, najpre Jermenskom patrijarhu.
U crkvi nastaje momentalna pometnja. Svako teži da o plamen tih sveća zapali svoju. Za nekoliko minuta čitav hram se ispunjava belo-plavičastim sjajem. Ognjena nit spušta se kroz otvorenu kupolu Saborne crkve, brzinom taman dovoljnom da ljudsko oko sve registruje.
Za tili čas oganj se raznese svud po hramu. Crkva liči na ogromnu buktinju. Oganj se brzo raznese po Jerusalimu i Maslinskoj gori, ali i po celoj Svetoj Zemlji. Tokom cele godine kandila i sveće na časnim trpezama pravoslavnih hramova u Svetoj Zemlji pale se i gore ovom čudesnom vatrom.
Ovaj Blagodatni oganj tokom prvih minuta apsolutno ne pali i ne peče, niti može bilo šta da izgori ako se njime upali. Tako nekih desetak minuta, i tek posle postaje uobičajeni, stihijski, materijalni.
Temperatura Blagodatnog ognja u prvim minutima posle njegovog silaska iznosi oko 40 stepeni Celzijusa, tako da se njime ne može opeći.
"Uz pomoć pirometra izmerio sam temperaturu Blagodatnog ognja neposredno nakon silaska: ovim ognjem sam se umio (ne peče!) i odmah izmerio njegovu temperaturu kod sebe i kod drugih, koji su sa ognjem stajali pored mene, - njegova prosečna temperatura bila je 42 stepena. Kada sam kroz 15 minuta ponovo izmerio temperaturu, ona je već iznosila 320 stepeni Celzijusa", rekao je u intervjuu za "RIA Novosti" predsednik Udruženja pravoslavnih naučnika, protojerej Genadij Zaridze.
Andrej Volkov, naučnik iz Ruskog naučnog centra "Kurčatovski institut", 2008. godine došao na silazak ognja sa uređajem koji je zabeležio razne spektre elektromagnetnih talasa. I on je prvi, kada je boravio u Svetoj zemlji, još pre nego što je patrijarh izašao među vernike sa Blagodatnim ognjem, po reagovanju instrumenata znao da je oganj sišao, pošto su uređaji registrovali snažno električno pražnjenje.
Privilegija pravoslavnih
Smatra se da ovo čudo koje je dostupno samo pravoslavnima. U silasku Blagodatnog ognja sada učestvuju sveštenoslužitelji Jerusalimske patrijaršije, Jermenske apostolske crkve, a takođe Koptske i Sirijske crkve. Katolički sveštenoslužitelji su učestvovali samo do 12. veka, posle toga su krstaši proterani iz Jerusalima. Upravo za krstaše je i vezana epizoda u kojoj su oni zabranili pravoslavnim sveštenoslužiteljima da ulaze u Hram Vaskrsenja Hristovog uoči Vaskrsa, ali oganj nije sišao.
Tek tada je kralj naredio da se puste pravoslavni i oganj se ponovo pojavio. U 16. veku se isto to dogodilo sa predstavnicima Jermenske crkve. Njima oganj nije sišao, i pojavio se tek kada je pravoslavnim predstavnicima bilo dopušteno da uđu u hram. Prema svedočenju, grom je udario u stub hrama i sveće su se zapalile.
Tokom 2000-ih je Blagodatni oganj za Ruse je postao posebno značajan. U narodnoj svesti je to čudo potvrda istinitosti pravoslavne vere u celini, kao i ispravnosti kalendarskog praznovanja Vaskrsa.
Pored toga, danas je Blagodatni oganj simbol veze Rusije i Svete Zemlje. Od 2003. godine Fond apostola Andreja Prvozvanog dostavlja u Rusiju Blagodatni oganj avionom istoga dana kada on siđe, tj. na Veliku subotu. Oganj se u specijalnom kandilu predaje patrijarhu u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi, a odatle se šalje u ruske regione i u crkvama se tim ognjem pale crvene uskršnje sveće.
Izraelska policija želi da ograniči broj vernika
Izraelska policija ograničiće broj vernika koji planiraju da na Veliku subotu prisustvuju pravoslavnoj proslavi Uskrsa u Hramu vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu, što je izazvalo gnev verskih lidera, koji su najavili da neće sarađivati s vlastima, piše Rojters.
Velike gužve očekuju se u subotu u Starom gradu, a policijskim restrikcijama broj vernika trebalo bi smanjiti na petinu. Kako kažu, razlog je bezbednost pravoslavaca, kao i muslimana i Jevreja koji tog dana imaju proslavljaju svoje praznike.
Međutim, odluka da se ograniči pristup ceremoniji prizivanja Blagodatnog ognja razgnevila je crkvene poglavare, koji optužuju izraelske vlasti da time krše prava i slobode lokalnih hrišćanskih zajednica. Žaleći se na najavljene oštre mere, oni su rekli da neće sarađivati s policijom.
"Nastavićemo da održavamo običaje, i ceremonija će biti održana po običaju koji postoji već dva milenijuma. Svi koji žele da prisustvuju su pozvani" navedeno je u saopštenju jerusalimskog patrijarha, Kustodije Svete zemlje i Jermenskog patrijarhata.
Prizivanju Blagodatnog ognja obično prisustvuje oko 10.000 vernika, ali će ove biti dozvoljeno da u hram uđe 1.800, a da oko njega bude 1.200 ljudi.
