Evropa u strahu: Šta će se dogoditi ako se Amerika povuče iz NATO i ostavi im Ukrajinu?

Vašington pritiska Evropu da uloži više u odbrambenu Alijansu, a neki republikanci upozorvaju da će prekinuti slanje pomoći Ukrajini ako pobede na predstojećim međuizborima za Kongres.

Evropa bi uskoro mogla da ostane bez podrške Sjedinjenih Američkih Država u NATO i samim tim u Ukrajini.

Očekuje se da će na predstojećim međuizborima za američki Kongres, zakazanim za 8. novembar, konzervativci osvojiti značajan broj glasova što bi praktično značilo da bi izdvajanja za Ukrajinu tokom 2023. bila smanjena, prenosi briselski portal "Politiko".

Evropske članice NATO saveza već sada s teškom mukom izdvajaju dva odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu, a sada su pod pritiskom Vašingtona da izdvoje mnogo više iako Evropa muku muči da dopuni svoje vojne rezerve i istovremeno finansira obnovu Ukrajine.

Uprkos tome, mantra među američkim republikanima, koji bi prema ispitivanju javnog mnjenja trebalo da preuzmu kontrolu nad jednim od dva doma Kongresa, je da Evropa mora da uradi baš to.

"Naši saveznici moraju da se pozabave problemima u svom dvorištu pre nego što zatraže još pomoći od nas", porulio je republikanac iz Tenesija, Tim Burčet, koji je član komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma.

Za razliku od evropskih vlada koje su odrešile kesu i poslale rekordne količine vojne opreme u Ukrajinu, vojna pomoć Vašingtona Kijevu je mala u poređenju sa evropskom, piše briselski portal.

Republikanci taj diparitet pravdaju činjeniom da je sukob u Ukrajini mnogo veći problem za Evropu nego za SAD.

Prema rečima Burčeta, Kina i narko karteli su mnogo veća pretnja po Sjedinjene Države o onoga šta se dešava u Ukrajini.

Od početka specijalne vojne operacije u Rusiji, Evropa je obećala preko 200 milijardi evra za odbranu. NATO saveznici su 2014. godine obećali da će izdvajati dva procenta BDP-a na odbranu u narednih 10 godina, a sve više zemalja sada to obećanje počinje ozbiljno da shvata.

Ali, administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena želi da NATO članice izdvoje još više para.

Ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da su dva procenta ono što su očekivali ali da bi NATO članice moralo da izdvoje još više jer će "morati da se investira u proširenje industrijskih baza", spremnost i sposobnosti Alijanse.

Taj zahtev će mnogim evropskim državama biti teško da ispune jer su suočene sa ekonomskom krizom. Velika Britanija je obećala da će izdvajati tri proenta za odbranu ali je nedavno saopštila da će se zbog ekonomske situacije "oblik" tog izdvajalja malo promeniti.

Za razliku o Bajenove administracije koja je prijateljski "podstrekivala" evropske partnere da više ulažu u odbranu, republikanci neće biti toliko blagi i tražiće više sredstava.

"Mislim da će ljudi biti u recesiji i neće ispisivati blanko čekove za Ukrajinu", rekao je neadvno šef republikanaca u Predstavničkom domu, Kevin Mekarti.

"Ukrajina je važna ali istovremeno ne može da bude jedina stvar koju radimo i ne može da bude blanko ček", dodao je on.

U Evropi postoje i oni koji misle da nema razloga za brigu.

"Postoji široka, dvostranačka podrška Ukrajini", smatra predsedavajući Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta, Dejvid Mekalister.

"Ako postoji republikanska većina u komitetima Kongresa, očekujem da će imati uticaja na debate o slanju oružja Ukrajini. Ali, na kraju je predsednik taj koji ima značajnu kontrolu nad spoljnom politikom", dodao je on.

Mekalister, inače član nemačke konzervativne Demohrišćanske unije (CDU) smatra da Evropa već izdvajav više za odbranu i pomoć Kijevu, podsetivši na obuke ukrajinskih vojnika i slanje vojnih zaliha Ukrajini.

Poljski parlamentarac Vitold Vasčikovski, koji je potpredsednik Komiteta za spoljne poslove, pozvao je Vašington da dodatno pritisne Evropu.

"Poljska i istočnoevropsko krilo ne mogu da ubede Evropljane da porže Ukrajinu. Smrad ustupaka i očekivanja da će se stvari vratiti na staro sa Rusijom dominira evropskim prestonicama i institucijama", poručio je član vladajuće poljske partije "Pravo i pravda".