Nemački kancelar Olaf Šolc našao se na udaru kritika lidera Evropske unije zbog oklevanja da dozvoli bloku pokušaj da obuzda rastuće cene prirodnog gasa koje prete da gurnu kontinent u recesiju.
Dok se lideri EU okupljaju u četvrtak u Briselu na dvodnevnom samitu, zemlje uključujući Francusku, Italiju i Poljsku žele da ograniče cenu gasa, koja unosi nemir u ekonomije i podstiče inflaciju dok region ulazi u zimu sa drastično smanjenim isporukama iz Rusije.
Ali Nemačka, koja se veoma oslanja na jeftini ruski gas, protivi se ograničenjima cena, tvrdeći da bi to ugrozilo snabdevanje u trenutku kada je zemlji potrebno više gasa kako bi izbegla nestanke struje i racionalizaciju, prenosi agencija "Blumberg".
"Nije dobro ni za Nemačku ni za Evropu da se izoluje“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron novinarima u Briselu. "Važno je da predlozi dovoljno velikog konsenzusa dobiju saglasnost svih", dodao je on.
Ako se ne postigne dogovor o zajedničkom odgovoru na krizu, rizikuje se fragmentacija tržišta EU. Ako zemlje odgovore različitim potpunim planovima za rešavanje posledica, to bi moglo da produbi ekonomske razlike između država članica, navodi Blumberg.
Nemački plan od 200 milijardi evra da zaštiti svoje nacionalne kompanije i domaćinstva od visokih cena energije naišao je na kritike zemalja članica koje se brinu da će naneti nepopravljivu štetu jednakim uslovima koje je EU posvećena stvaranju na jedinstvenom tržištu.
Šolc je u četvrtak branio nemački nacionalni plan kao prikladan i proporcionalno ne mnogo veći u poređenju sa šemama iz drugih zemalja članica.
"Namerno smo postavili naš zaštitni štit na dve i po godine kako bismo bili spremni za predstojeću zimu“, rekao je on u govoru u parlamentu u Berlinu.
"Preračunato u ovom periodu, 200 milijardi evra odgovara oko dva odsto našeg bruto domaćeg proizvoda. Ovo je u veličini paketa koji postoje i koji se sastavljaju u drugim delovima Evrope ove godine: u Francuskoj, Italiji ili Španiji, na primer", dodao je on.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, koji će predsedavati razgovorima na samitu, odlučan je da postigne sporazum o političkim smernicama za rešavanje krize, navode diplomate.
Većina lidera EU, uključujući Makrona, odlazećeg italijanskog premijera Marija Dragija, Španca Pedra Sančeza i Poljaka Mateuša Moravjeckog, podržavaju ograničavanje veleprodajnih cena gasa i postavljanje gornje granice na cenu gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije.
Ipak, Nemačka se protivi pokušajima da se snize cene putem tržišne intervencije, preferirajući druga rešenja koja je Evropska komisija iznela u paketu gasnih mera ranije ove nedelje, uključujući zajedničke kupovine i uspostavljanje novog indeksa tečnog prirodnog gasa.
"Politički postavljena gornja granica cena uvek nosi rizik da će proizvođači onda prodavati svoj gas negde drugde, a mi Evropljani ćemo na kraju dobiti manje gasa umesto više“, rekao je Šolc u parlamentu.
Nemačka nije sama u svom protivljenju ograničenju cena. Danska, Letonija i Mađarska su odbacile tu ideju, dok su Estonija, Holandija i Bugarska želele neke dodatne uslove, navode diplomate.
Evropska komisija je predložila mere za izbegavanje ekstremnih skokova cena energetskih derivata i traži ovlašćenje za privremeno ograničenje cena za transakcije u okviru Holandskog fonda za prenos vlasništva, čiji je glavni indeks merilo za sav gas kojim se trguje na kontinentu.