Otkrivena dokumenta: Kako je Toni Bler lažima izdejstvovao bombardovanje Iraka

Deklasifikovani dokumenti iz 1998. godine, kada su Velika Britanija i SAD bombardovale Irak Sadama Huseina, pokazuju da je tadašnji britanski premijer Toni Bler bio obavešten da je ta vojna akcija nezakonita i bez odobrenja UN, ali je ipak dao zeleno svetlo za bombardovanje u decembru 1998.

Blerovo odbacivanje pravnih prigovora na četvorodnevno bombardovanje Iraka 1998. godine – poznato kao operacija "Pustinjska lisica" – direktno je prethodilo njegovom stavu o invaziji na Irak pet godina kasnije, koja se takođe smatra nezakonitom, navodi britanski portal "Diklasifajd".

Bombardovanje je navodno imalo za cilj da smanji sposobnost Iraka da skladišti i proizvodi oružje za masovno uništenje, za čije su posedovanje London i Vašington optuživali iračkog lidera Sadama Huseina. 

Nova rezolucija SB UN je neophodan uslov

Britanski dosijei pokazuju da je Bleru više od godinu dana pre bombaškog napada 1998. rečeno da bi upotreba sile u Iraku bila zakonita samo ako bi se donela nova rezolucija Saveta bezbednosti UN u kojoj se kaže da je Sadam Husein "materijalno prekršio" prethodne iračke obaveze. 

Blerov sekretar Džon Holms, obavestio je šefa 12. novembra 1997. da su britanski pravni službenici i ministar spoljnih poslova Robin Kuk "ubeđeni da postoji ozbiljan problem u vezi sa upotrebom sile osim ako Savet bezbednosti ne proglasi da je Irak 'materijalno prekršio' prethodne rezolucije", što se čini "nedostižnim".  

"Možemo da smatramo ove pravne argumente pogrešnim, ali ne možemo da ih zanemarimo", rekao je Holms Bleru.

Pravni savetnik "Forin ofisa" Frenklin Berman dao je mišljenje 12. februara 1998, u kome potvrđuje da je "jedini validan zahtev za korišćenje sile (u ovom slučaju) u nadležnosti Saveta bezbednosti".

"Moje mišljenje je da je nova rezolucija neophodan uslov", napisao je Berman.  

On je dodao da "kodeks zahteva od ministara da se pridržavaju zakona, uključujući međunarodno pravo".

"Ne mogu da verujem da bi ministri želeli da narede britanskim vojnicima da deluju, osim ako ih pravnici ne uvere da je to opravdano", istakao je Berman.

Bleru je prenet i stav drugih članova "Forin ofisa" da bi to bio prvi put od 1956. da je Velika Britanija upotrebila silu bez Rezolucije SB UN - aludirajući na britansku invaziju na Egipat. 

Održavanje odnosa sa SAD, a ne poštovanje međunarodnog prava

Pet dana kasnije, 19. februara 1998, Bler i Kuk prisustvovali su brifingu načelnika Štaba odbrane Čarlsa Gatrija.

U zapisniku se navodi da je Gatri pomenuo da je zabrinut za "pravne aspekte" i da se "nada da će se to brzo rešiti".

Premijer je zaključio da ne želi da sve zavisi od obezbeđivanja Rezolucije SB UN, što se kasnije zaista i dogodilo.

Neposredno pre pada Iraka, premijer je održao sastanak sa saradnicima na kojem je potvrdio da je "došlo vreme za vojnu akciju protiv Iraka". 

Nije bilo direktne rasprave o pravnim pitanjima, prema zapisniku sa tog sastanka, osim što je dogovoreno da se opravda upotreba sile "ne zato što je Sadam prekršio Rezolucije UN, već zato što je predstavljao stvarnu i neminovnu pretnja miru i bezbednosti u regionu". 

Ovo je bilo de fakto priznanje da uslov koji su zahtevali britanski pravnici - odobrenje SB UN - nije ispunjen i ubrzo je usledila invazija na Irak. 

Dosijei pokazuju da je Bler 1998. godine - isto kao 2003 - bio više motivisan održavanjem odnosa sa SAD nego poštovanjem međunarodnog prava, zaključuje se u tekstu.