Finska: Moguće NATO baze i na demilitarizovanim Olandskim ostrvima?

Nakon ulaska Finske u NATO, čime je granica Rusije sa članicama ovog vojnog saveza uvećana za 1.338 kilometara, pokrenuta je i inicijativa o reviziji demilitarizovanog statusa Olandskih ostrva, što bi otvorilo mogućnost za postavljanje vojne baze zapadne alijanse na arhipelagu.

Finski poslanik Peka Taveri pozvao je na remilitarizaciju Olanda zbog, kako je naveo, "agresivne politike Rusije". Načelnica lokalne opštine se izjasnila protiv toga  kao i jedan poslanik sa Olandskih ostrva, piše "Politika".

Gotovo odmah nakon prijema Finske u NATO, na sajtu građanskih inicijativa države počelo prikupljanje potpisa za zatvaranje ruskog konzulata na Olandskim ostrvima. Autori peticije tvrde da konzulat ugrožava bezbednost Finske.

Generalni sekretar NATO-a Jans Stoltenberg još u februaru je izjavio da Alijansa "veoma ozbiljno shvata mogućnost ruskih obaveštajnih aktivnosti na ostrvima a ruski mediji su preneli reči bivšeg šefa finske vojne obaveštajne službe Peke Toverija da je konzulat "relikt prošlosti" i da bi trebalo da bude zatvoren .

Ipak, aktuelna vlast i šef diplomatije Peka Havisto tvrde da Finska ne planira da ukine ruska predstavništva na svojoj teritoriji, jer to može da izazove uzvratne mere Rusije.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije izrazilo je nadu da će se Helsinki pridržavati međunarodnopravnih obaveza, a zahteve o remilitarizaciji objašnjavaju željom Helsinkija da u potpunosti vrati suverenitet nad ovom teritorijom. Pored toga, raspoređivanje potencijalnih vojnih baza NATO-a je prilika da u potpunosti steknu suverenitet nad ovom teritorijom i potvrde svoj novi status u odnosima sa Rusijom.

Sa stanovišta Kremlja raspoređivanje NATO baze bilo gde na teritoriji Finske predstavlja ozbiljnu pretnju  po nacionalnu bezbednost.

Pojedini stručnjaci smatraju da bi u ovakvoj situaciji Moskva morala jasno da stavi do znanja finskoj javnosti, a posebno stanovnicima Olandskih ostrva, da njihova teritorija sada može da postane legitimna meta za Rusiju.

Ukoliko Helsinki ipak odluči da preispita status ove teritorije, Rusija će se suočiti sa određenim rizicima. Hipotetički, ukoliko se na Olandskim ostrvima pojavi NATO baza, tada će za Rusiju zapravo biti zatvoren izlaz iz Finskog zaliva.

Vojni ekspert, kapetan prve klase u penziji Vasilij Dandikin, u intervjuu za „Polit Raša" sugerisao je da bi blokada Finskog zaliva mogla da bude shvaćena kao objava rata. On smatra da da bi stoga reakcija Moskve mogla da bude odgovarajuća, pa ni nuklearni odgovor nije isključen.

Dandikin je podsetio da se Finska već borila protiv Rusije na strani nacitičke Nemačke i da je učestvovala u blokadi Finskog zaliva, kad su postavili protivpodmorničke mreže sa hiljadama mina. Tada je stradalo mnogo ruskih mornara, ali su se ipak probili do Baltika.

Podsećamo da je odluka o nerazmeštanju vojnih snaga u regionu doneta 1856. godine i od tada je ovaj status više puta potvrđivan različitim sporazumima. Poslednji sporazum, prema kojem je Sovjetski savez dobio pravo da nadgleda demilitarizaciju ove teritorije, potpisan je 1940. godine nakon zaključenja Moskovskog mirovnog ugovora nakon sovjetsko-finskog rata 1939-1940. godine.

Od vremena kralja Gustava Vase, koji je vladao u 16. veku, pa do početka 19. veka, Olandska ostrva su pripadala Švedskoj. Godine 1809. ušla su u sastav Rusije i u ovom statusu ostala su do 1917, nakon čega su ustupljena Finskoj.

Na ovim ostrvima živi oko 30.000 Finaca, a zanimljivo je da većina njih govori švedski jezik.