Posrnuli bankarski gigant "Kredi Svis" našao se na udaru optužbi da nije bio dovoljno transparentan u vezi sa istragom sopstvenih veza sa nacistima, četvrt veka nakon što je ta banka pristala da isplati 1,25 milijardi dolara odštete preživelima iz Holokausta.
Odbor za budžet američkog Senata objavio je dva izveštaja nastala tokom istrage koju je "Kredi Svis" započeo kako bi razotkrio detalje o bankarskim aktivnostima nemačkih nacista koji su tridesetih godina prošlog veka prebegli u Argentinu, piše "Njujork tajms".
Jedan od izveštaja napisao je advokat Nil Barofski, čiju je firmu "Kredi Svis" prvobitno angažovao za sprovođenje istrage, ali je taj ugovor raskinut u novembru prošle godine nakon što su oni istragu proširili i na naciste koji su po okončanju Drugog svetskog rata izbegli iz Evrope.
"Odluka 'Kredi Svisa' da obustavi istragu dok je ona još bila u toku mnoga je pitanja ostavila bez odgovora, uključujući ona o tome koliko su prethodne istrage bile temeljne, kao i u kojoj meri je ta banka pomagala nacistima koji su nakon rata bežali od pravde", napisao je Barofski.
Taj incident pokazuje da je, osamdeset godina nakon Drugog svetskog rata, uloga švajcarskih banaka u pružanju finansijske pomoći nacistima u velikoj meri i dalje pod velom tajne. Reč je o još jednom skandalu banke koja je pre mesec dana bila na ivici kolapsa, pre nego što je u poslednjem trenutku "spasao" rivalski UBS.
Odbor za budžet američkog Senata započeo je sopstvenu istragu nakon što je Centar "Simon Vizental", jevrejska nevladina organizacija koja se bavi istragom Holokausta, stupila u kontakt sa senatorom Čakom Graslijem, vodećim republikancem u tom Odboru.
Švajcarska banka je objavila sopstveno saopštenje u kom navodi da je izveštaj Barofskog sadržao "brojne činjenične greške, obmanjujuće i nepotrebne izjave i nepotkrepljene tvrdnje koje se zasnivaju na nepotpunom razumevanju činjenica. Banka snažno odbacuje ove lažne izjave." Saopštenje, međutim, nije naglasilo o kakvim greškama je konkretno reč.
U razgovoru sa predstavnicima Budžetskog odbora, zastupnici "Kredi Svisa" porekli su bilo kakvo protivzakonito delovanje i naglasili da "su posvećeni traganju za istinom o tome šta se dogodilo", rekao je izvor "Njujork tajmsa". Oni su takođe rekli da je odluka o otpuštanju Barofskog "čisto poslovnog karaktera", a ne pokušaj potkopavanja istrage.
Istraga će se nastaviti pod nadzorom drugog advokata, rekli su oni. Banka je objavila i sopstveni izveštaj o događajima iz marta, kada je Barkofski smenjen sa mesta glavnog istražitelja.
Nakon što su pregledali novootkrivene informacije, zvaničnici banke su u izveštaju napisali da one "dopunjuju, ali suštinski ne menjaju do sada dostupna saznanja", kao i da je "Kredi Svis zaključio da u ovom trenutku nije neophodno sprovesti dodatne mere u vezi sa problemima koje je naveo Centar Simon Vizental".
Ipak, nakon što je Odbor za budžet američkog Senata započeo sopstvenu istragu, "Kredi Svis" je pristao da ispita listu dodatnih imena za koje se veruje da su povezana sa tajnom mrežom uz pomoć koje su nacisti nakon Drugog svetskog rata bežali iz Evrope.
Senator Grasli je rekao da je "Kredi Svis", uprkos tome što je prvobitno pristao na istragu, "uspostavio njen nepotrebno rigidan i uzak obim", odbio da sledi tragove, uklonio gospodina Barofskog i insistirao na izmeni delova izveštaja koje je predao.
Veliki broj Nemaca pobegao je u Argentinu u godinama neposredno pre i posle Drugog svetskog rata, među kojima je bio u značajan broj nacista. Centar "Simon Vizental" je 2020. godine objavio ta je razotkrio informacije o Nemcima koji su tamo živeli još tridesetih godina prošlog veka i koje bi mogle da budu od koristi u razotkrivanju njihovih bankarskih računa.
Banka je pristala na sprovođenje istrage o računima koje su u njoj imali nacisti i drugi sa njima povezani ljudi, a na mesto specijalnog istražitelja postavila je njujorškog advokata Barofskog, čoveka sa bogatim iskustvom u istragama bankarskih zloupotreba.
"Kredi Svis" je sličnu istragu već sproveo tokom devedesetih godina prošlog veka i ona je okončana isplatom odštete oštećenim Jevrejima u iznosu od 1,25 milijardi dolara. Ta banka, ali i njihov odskorašnji vlasnik UBS, nesumnjivo su se nadali da je cela priča o nacističkim računima u tom prilikom zatvorena, piše "Njujork tajms".
Tokom istrage, Barofski nije pronašao ni jedan i dalje aktivan bankovni račun koji bi se nedvosmisleno mogao povezati sa nacistima, ali je otkrio naloge koje su nacisti koristili, a koji nisu bili pokriveni istragom iz devedesetih godina. Banka njegova saznanja dovodi u pitanje.
Barofski takođe tvrdi da je "Kredi Svis" pomogao nemačkom biznismenu povezanom sa Nacističkom partijom da restrukturira preduzeće koje bi danas vredeo više stotina miliona dolara kako njegova imovina ne bi bila konfiskovana, kao i da je banka kasnije to preduzeće koristila za isplatu bonusa svojim rukovodiocima.
"Kredi Svis", s druge strane, tvrdi da je do restrukturacije došlo još tridesetih godina prolog veka, pošto je nemački biznismen raskinuo sa nacistima, a ne tokom ili posle rata.
Istraga advokata Barofskog ispitivala je i bankovne račune nacističkog naučnika koji je bio uhapšen tokom nirnberškog procesa, a koji su u toj banci bili otvoreni između 1952. i 1990. godine, kao i račun nacističkog oficira osuđenog u Nirnbergu čiji je račun ugašen tek 2002. godine, piše "Njujork tajms".
Dok se istraga odvijala, u "Kredi Svisu" su odlučili da smene dotadašnjeg pravnog predstavnika kompanije i zamene ga novim, advokatom Markusom Ditlemom. Upravo je on Barofskom, tokom redovnog brifinga o stanju istrage u junu prošle godine, rekao da je privremeno obustavi.
Zvaničnici banke su rekli da je Ditlem Barofskom u oktobru rekao da nastavi sa svojim poslom, nakon čega je došlo do zahlađenja odnosa između njih dvojice. Barofski je konačno smenjen u novembru, a na njegovo mesto postavljen je londonski advokat Luk Tolaini.
Republikanski senator Čak Glasli i njegov demokratski kolega i predsednik Odbora za budžet američkog Senata Šeldon Vajthaus otpočeli su sopstvenu istragu u februaru ove godine, navodi "Njujork tajms". Markus Ditlem posetio je Vašington početkom aprila kako bi sa njima razgovarao o istrazi.
Članovi Odbora su od predstavnika "Kredi Svisa" tražili objašnjenje i zašto ta banka nije istražila bankovne račune povezane sa stotinama ljudi koji su učestvovali u tajnim operacijama prebacivanja nacista iz Nemačke nakon rata.
"Kredi Svis" se obavezao da će u budućnosti ispitati i te račune, ali u Centru "Simon Vizental" nisu bili oduševljeni, navodeći da je odluka o smeni Barofskog "urušila poverenje u pravednu, nezavisnu i transparentnu istragu".