Evropska unija je preživela zimu uprkos prekidima u isporuci ruskog gasa i dok "Fajnenšel tajms" piše da blok trenutno skladišti rekordne nivoe prirodnog gasa, "Gasprom" upozorava da nije još vreme za radovanje.
Analitičar Aleks Froli za "Telegraf", naime, objašnjava da je uz blagu zimu, razlog za to što Evropa u skladištima ima više gasa nego što je očekivala - i to što su zbog visokih cena industrija i potrošači smanjili potražnju.
"Gasprom", međutim, ističe da to što je ove godine Evropljane poslužilo lepo vreme, ne bi trebalo da ih uljuljka jer "nema garancije da će priroda ponovo dati takav dar".
Ali, uprkos tome što je borba da se ruski gas zameni uvozom iz ostatka sveta izazvala veliku krizu troškova života koja je evropske vlade koštala milijarde evra, gotovo rekordno puna skladišta podstiču nade da EU može da se odvikne od uvoza iz Rusije, iako je po svemu sudeći tako nešto beznadežno.
Za početak, to što deo zvaničnika EU sve vreme poziva kompanije da prestanu da kupuju ruski prirodni tečni gas, i privremeno obuzdaju uvoz iz Rusije i Belorusije, u statistici se i ne vidi.
"Uvoz LNG-a u EU iz Rusije dostigao je 22,1 milijarde kubnih metara prošle godine, što je povećanje od 39 odsto u odnosu na 2021, i čini 16 odsto ukupnog godišnjeg uvoza pomorskim putem", navodi "Fajnenšel tajms" pozivajući se na podatke "Refinitiva".
List uz to dodaje i da bi, bilo kakvi potezi za obuzdavanje ili zabranu ruskog prirodnog gasa (koji, za razliku od nafte i naftnih derivata, nije pod sankcijama) mogli da ometu napore da se skladišta popune za sledeću zimu. Jer, sve do sredine decenije, kada se pojavi nekoliko velikih projekata, male su šanse da Evropa dobije neki novi izvor zaliha.
Visoki diplomata EU naveo je da ograničenje cene ruskog LNG nije isključeno, ali da to još nije "glavna diskusija", dok analitičari naglašavaju uticaj kineskog ekonomskog rasta na potražnju tečnog prirodnog gasa, ističući da nije poznat obim oporavka zemlje posle ukidanja kovid ograničenja.
Naučnica za globalno istraživanje u Školi za međunarodne i javne poslove Univerziteta Kolumbija En Sofi Korbo, zapravo je, s obzirom na sve ove faktore primetila, kako kaže, znake "prekomernog samopouzdanja" među evropskim kreatorima politike koji se trude da obuzdaju uvoz ruskog gasa.
"Zaustavljanje uvoza ruskog prirodnog gasa moglo bi da dovede do različitih ishoda za globalno tržište gasa, uključujući odmazdu Putina", rekla je Korbo.
Ona procenjuje da će, ako se sadašnjim tempom nastavi, EU uvesti 40 milijardi kubnih metara prirodnog gasa iz Rusije za ovu godinu, od čega 20 milijardi kubnih metara iz gasovoda i 20 milijardi kubnih metara prirodnog tečnog gasa (dovozi se brodovima, pa se rashlađivanjem pretvara u tečnost).
"Neko mora da mi objasni kako bi blok nadoknadio manjak ako bi odustao od svih takvih zaliha", istakla je ona.
Froli za "Telegraf" takođe ne daje za EU optimistične podatke. Upozorava da bi hladno vreme sledeće zime moglo da poveća i potražnju i cene.
"Iako su cene pale u odnosu na prošlu godinu, one su i dalje oko dva puta više od dugoročnog proseka u prošloj deceniji i mogle bi ostati povišene još nekoliko godina", dodao je on.
"Gasprom" je u svojoj objavi na Tviteru upozorio da će količina gasa dostupna Evropi biti "u velikoj meri pogođena konkurencijom za LNG".
"Dopunjavanje rezervi u skladištima na nivo od prošle godine neće biti ni malo trivijalan zadatak za evropske kompanije", poručio je energetski gigant na svom nalogu.
Šef analitike gasa u ICIS-u Tom Marzec-Manser, rekao je da, zbog ovoga ima osećaj da bi "Gasprom" želeo da se potražnja za tečnim gasom u Aziji oporavi kako bi to uticalo na "veći bol" na evropskom tržištu prirodnog gasa.