U Nemačkoj je zavladalo vanredno stanje na tržištu nekretnina, a sada je ključni trenutak u kome se odlučuje da li će tržište nekretnina konačno propasti, piše "Špigl". Takvo raspoloženje sada dele svi, od investitora, preko stambenih zadruga za članove sa malim budžetom, sve do porodica koje traže sopstveni stan.
Ova zabrinutost je više nego opravdana. Da bi se zadovoljila potražnja za stambenim prostorom samo u 2023. godini potrebno je 700.000 stanova. Masovno povećanje troškova za zemljište i izgradnju ruši sve do sada važeće kalkulacije. Prema podacima Federalnog zavoda za statistiku, u februaru je odobreno samo 22.300 novih stanova, odnosno 20,6 odsto manje nego pre godinu dana.
Savezna ministarka građevina Klara Gejvic (SPD) nastoji da smanji finansiranje nove gradnje. "Ono što se dešavalo u prošlosti, bila su opšte subvencije za izgradnju. Zašto da uzimamo novac od poreza da bismo dali subvencije onima koji kupuju svoj četvrti, ili peti stan?", izjavila je nedavno ministarka.
Umesto toga, Gejvicova pokušava da promoviše socijalno stanovanje, smeštaj za studente i mlade porodice sa niskim primanjima, koje bi trebalo da dobiju jeftine kredite. "Milijarde za finansiranje nekretnina, da. Ali ne milijarde za industriju nekretnina, već za socijalno stanovanje", kaže političarka iz SPD-a.
Predstojeći krah na tržištu
Sa stanovišta industrije nekretnina, to neće biti dovoljno. Učesnici radne grupe o budućnosti građevinarstva iz Šlezvig-Holštajna kažu da je tržište nekretnina na prekretnici. "Ako se ništa ne desi, nećemo doživeti pad u stambenoj izgradnji već pravi krah", objašnjava Ditmar Valberg, stručnjak koji je izradio studiju u ime nekoliko udruženja.
Građevinska industrija je i dalje netaknuta, kaže Valberg. "Raspoloživi kapaciteti bili bi dovoljni za izgradnju 400.000 stanova godišnje." Opšti uslovi su u ovom trenutku lošiji nego posle Drugog svetskog rata. "Nikada ranije nije bilo tako velike potražnje, tako visokih troškova izgradnje, takvih skokova kamatnih stopa i toliko zahteva i propisa. Stambena izgradnja je u veoma teškoj situaciji."
Sve to neminovno vodi ka smanjenju građevinskih kapaciteta. Planirana su otpuštanja. Ako izgradnja izgubi kvalifikovane radnike i tehnologiju, nastaće štete sa dugoročnim efektom, upozorava Valberg. "Kada ljudi odu, neće se vraćati." Pritisak na stambeno tržište će enormno rasti, kao i socijalne tenzije.
Od vrha do samog dna
Godine 1995, sa izgradnjom 600.000 stanova, dostignut je vrhunac, posle čega je, 2010. godine, dosegnuto dno. Ključna karakteristika krize je to što se smanjenje kapaciteta dešava veoma brzo.
Pad stambene izgradnje neće imati samo fatalne posledice po obezbeđivanje potrebnog životnog prostora. "Stambena izgradnja je pokretač domaće privrede. Više od tri miliona radnih mesta zavisi od stambene izgradnje."
Udruženja iz oblasti građevinarstva pozivaju na masovno preispitivanje od strane saveznih, pokrajinskih i lokalnih vlasti. Postoji oko 900.000 projekata koji su odobreni, ali još nisu završeni. Od toga je 40 odsto samo na papiru, a početak izgradnje je neizvestan. Pored investicionog programa, neophodna je i dosledna revizija propisa i standarda radi smanjenja troškova gradnje.
Sadašnja građevinska politika ima suprotan efekat. Opštine su povećale cene po kvadratu stambenog prostora u novogradnji u proseku za 170 evra, a na nivou savezne vlade više od 400 evra.
To znači da su trenutni prosečni troškovi izgradnje stana u velikim gradovima u proseku 4.070 evra po kvadratu. Troškovi izgradnje novih stanova za iznajmljivanje u velikim gradovima su nešto ispod 5.000 evra.
Građevinarstvu je potrebno najmanje 50 milijardi evra
Za finansiranje ovakvih projekata potrebna je zakupnina od 17,50 do 20 evra po kvadratu. Da bi se cene spustile na 10 do 10,50 evra po kvadratu, stručnjaci računaju da su neophodne subvencije, na primer, kroz grantove i kredite sa niskim kamatama, u vrednosti od oko 1.900 evra po kvadratu.
Za pristupačnu zakupninu od osam do 8,50 evra, za više od 60 odsto podstanarskih domaćinstava u Nemačkoj potrebne su novčane subvencije od oko 2.300 evra po kvadratnom metru. U slučaju socijalnih stanova sa zakupninom ispod sedam evra, potrebno je oko 2.900 evra subvencija.
Konkretno, potrebno je najmanje 50 milijardi evra subvencija za socijalno stanovanje do 2025. godine. Za pristupačno stanovanje sa zakupninom od 8,50 do 12,50 evra potrebno je najmanje još 22 milijarde evra.