"Global tajms": Kina je isuviše zauzeta da bi razgovarala s Amerikom

Na sastanku ministara spoljnih poslova G7 u Japanu, Blinken je pozvao Peking da mora jasno da stavi do znanja svoje namere da nastavi da sarađuje sa SAD

U poslednje vreme stižu učestali prigovori Vašingtona da Kina zanemaruje Sjedinjene Američke Države i da pokazuje nedostatak interesovanja sa saradnju.

Povodi za to su to što je Kina odbila da odloži posetu američkog državnog sekretara Entonija Blinkena Kini, a drugi da je kinesko Ministarstvo odbrane odbilo zahtev za poziv Ministarstva odbrane SAD, a ministri odbrane Kine i SAD nisu govori skoro pet meseci.

Na sastanku ministara spoljnih poslova G7 u Japanu, Blinken je pozvao Peking da mora jasno da stavi do znanja svoje namere da nastavi da sarađuje sa SAD i da "zemlje širom sveta očekuju od nas da odgovorno upravljamo odnosima sa Kinom". Dan ranije, podsekretar američkog ministarstva odbrane čak je spekulisao da Kina "odbija da razgovara tokom kriza u pokušaju da uplaši SAD da pobegnu" iz zapadnog Pacifika.

Blinkenovu planiranu posetu Kini u februaru SAD su jednostrano odložile zbog iznenadne pompe oko "incidenta sa balonom" pre njegovog odlaska.

Ovo je donekle odražavalo nepromišljen i neodgovoran stav SAD prema Blinkenovoj poseti Kini. Tada je odbio da dođe, ali sada insistira da dođe u Kinu.

"Kako sve može da zavisi od SAD, a svi ostali moraju da sarađuju sa njima? Kina je velika zemlja i neće se upuštati u takav problem. Kineska diplomatija je veoma zauzeta i ne može da se u bilo kom trenutku prilagoditi prema rasporedu SAD, posebno nema vremena da primi neiskrene ili čak ljude sa zlim namerama", piše "Global tajms".

Što se tiče razloga zašto ministri odbrane Kine i SAD nisu razgovarali telefonom, američka strana dobro zna, dodaje ovaj sajt.

Stavljajući po strani druga pitanja, SAD još nisu ukinule nezakonite sankcije novom kineskom ministru odbrane Li Šangfuu, što je stvorilo nedostatak osnovne atmosfere za vojni dijalog između Kine i SAD. Ako SAD zaista žele da održe kontakt i komunikaciju sa Kinom, onda ne bi trebalo da se ponašaju na ovaj način.

Amerikanci su takođe videli da su u proteklih mesec dana mnogi lideri zemalja, uključujući i saveznike SAD, i šefovi međunarodnih organizacija posetili Kinu, postižući veoma dobre rezultate u komunikaciji.

Zašto onda postoji problem kada su u pitanju SAD?

Uobičajena izreka u kineskoj diplomatiji je "slušajte njihove reči i posmatrajte njihova dela", ali sa današnjim SAD, "slušati njihove reči" je gubljenje vremena jer su SAD igrale igru u kojoj govore jedno, a rade drugo.

Zato su reči Vašingtona izgubile kredibilitet i u Kini i u međunarodnoj zajednici. Prema izveštajima američkih medija, SAD se sprema da primeni "pravila bez presedana" koja ograničavaju američka ulaganja u Kinu, a mešanje SAD u pitanje Tajvana je sve gore. Sveobuhvatno američko obuzdavanje i potiskivanje Kine ne pokazuje znakove da popušta.

Osećaj Kineza je da su različite akcije koje preduzimaju SAD skoro suprotne od obećanja datih Kini.

Dijalog i angažovanje mogu da unaprede saradnju, dodaju vrednost bilateralnim odnosima, s jedne strane, ili da spreče krize i sukobe kako bi minimizirali štetu po odnose, s druge strane. Ali ono što Vašington želi nije ni prvo ni drugo, on želi političke dobitke koje dolaze sa stavom o "angažovanju sa Kinom". Ovo u potpunosti objašnjava zašto SAD traže postavljanja zaštitne ograde poslednjih godina, dok provalija u odnosima Kine i SAD postaje sve dublja i dublja zbog akcija Vašingtona.

Kina je uvek pristupala i razvijala odnose sa SAD sa velikom dobrom voljom i strpljenjem, što je osećaj odgovornosti Kine kao velike zemlje.

Kina podržava komunikaciju i razmenu zasnovanu na međusobnom poštovanju, posvećena mirnoj koegzistenciji, saradnji u kojoj svi dobijaju, u cilju promovisanja unapređenja odnosa Kine i SAD.

Međutim, "angažovanje sa Kinom" koje naglašavaju SAD često je samo predstava, da se umire njeni saveznici i druge zemlje zabrinute zbog pogoršanja kinesko-američkih odnosa, kao i da se krivica prebaci na Kinu. Uz to, Vašington pokušava da izvrši pritisak na Kinu navodnim angažovanjem. Gotovo svaki put kada dođu njeni visoki funkcioneri, donesu dugačku listu navodnih zahteva.

Dok SAD nastavljaju da preduzimaju neprijateljske akcije prema Kini, one takođe žele da iskoriste "angažman" da stabilizuju Kinu i kontrolišu rizike, istovremeno koristeći priliku da vrše pritisak i jednostrano ispostavljaju zahteve Kini.

"Privremeno hladan tuš za Vašington nije loša ideja. Kineska vrata su uvek otvorena, a kada SAD pokažu iskrenost i preduzmu praktične akcije. Komunikacija i razmena između Kine i SAD u različitim oblastima doći će prirodno, što međunarodna zajednica očekuje i da vidi", zaključuje se u tekstu "Global tajmsa".