Nijedna država nema pravo da se meša u bilateralne odnose Kine i Rusije, rekao je zvanični predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Kine Vang Venbin.
Povod za njegov komentar bila je izjava ministarke finansija SAD Džanet Jelen koja je zapretila Kini "teškim posledicama" ukoliko Peking bude pružao pomoć Rusiji tokom sukoba u Ukrajini.
Vašington će nastaviti da "izuzetno jasno prenosi stav SAD Pekingu i kompanijama pod njegovom jurisdikcijom, a posledice bilo kakvog kršenja biće teške", rekla je Jelen.
"Kina i Rusija su se uvek pridržavale principa nesvrstavanja, nekonfrontacije, naša saradnja nije usmerena na treće strane, razvijamo novu vrstu odnosa između velikih zemalja, koji je zasnovan na međusobnom poštovanju, mirnoj koegzistenciji i uzajamno korisnoj saradnji", rekao je diplomata.
"Nijedna država nema pravo da se meša u odnose Rusije i Kine", rekao je on.
Vang Venbin je naglasio da je Kina uvek zauzimala objektivan i pravičan stav po pitanju ukrajinske krize, aktivno je promovisala mirovne pregovore i igrala konstruktivnu ulogu u političkom rešavanju krize.
Istovremeno, ministar spoljnih poslova Kine Ćin Gang je poručio da Kina ne doliva ulje na vatru po pitanju ukrajinske krize.
"U svetlu produžavanja ukrajinske krize Kina ne doliva ulje na vatru i ne koristi mogućnost da profitira, već se zalaže za pravdu, podstiče na mir i promoviše pregovore, da bi se smirila kriza i 'ohladila' situacija", rekao je kineski ministar.
Prema njegovim rečima, odnosi Pekinga i Moskve se suštinski razlikuju od "malih krugova" i "blokovske konfrontacije" u kojoj su uključene Sjedinjene Američke Države.
Pritom, dodao je, Kina izražava protest jer je japanski premijer Fumio Kišida, u čast prolećnih praznika, poslao ritualni prinos u vidu drveta sakaki sa natpisom:"Od premijera Fumija Kišide" u hram Jasukuni.
"Kineska strana snažno protestuje zbog negativnih postupaka Japana u vezi sa svetilištem Jasukuni i povodom toga je već dala zvanično saopštenje japanskoj strani", rekao je diplomata aludirajući na to što je japanski premijer učinio ritualno prinošenje svetištu Jasukuni, koje se u Aziji često povezuje sa japanskom ratobornom prošlošću.
Kina poziva Japan da u potpunosti "prekine veze" sa militarističkom prošlošću i praktičnim primerom zasluži poverenje susednih zemalja u Aziji i cele svetske zajednice, rekao je Venbin.
Jašanski političari, po pravilu, posećuju svetilište tri puta godišnje – na ritualne praznike u aprilu i oktobru, kao i na dan kada je Japan izašao iz Drugog svetskog rata. Pojedini japanski političari imaju običaj da posete hram krajem godine, prenose "RIA Novosti".
Bivši japanski premijer Šinzo Abe je samo jednom lično posetio svetilište od kada je izabran, to je bilo u decembru 2013. godine. Međutim, to je izazvalo ne samo tradicionalno oštru i negativnu reakciju Kine i Južne Koreje, već su i SAD, glavni saveznik Japana, primetno ohladile odnose. Od tada, su se i on i drugi kineski zvaničnici uzdržavali od lične posete hramu, ograničavajući se na prinošenje darova.
U hramu Jasukuni obožavaju se duše svih ratnika koji su dali živote za "cara i veliki Japan". Postoje spomen-ploče sa imenima 2,5 miliona vojnika i oficira koji su poginuli za Japan u raznim ratovima, ali Kina to ne prihvata jer su se tokom sedamdesetih među imenima poginulih pojavila i imena 14 osuđenih ratnih zločinaca iz Drugog svetskog rata.