Sjedinjene Države ne mogu da proizvedu municiju velikog kalibra dovoljno brzo da zadovolje naizgled nezasitu potražnju Ukrajine, što vrši pritisak bez presedana na proizvodne kapacitete SAD i istovremeno smanjuje postojeće rezervne zalihe.
Asošiejted pres (AP) navodi se da je fabrika municije "Skrenton" izabrana da sprovede u delo plan Pentagona vredan više milijardi dolara da modernizuje i ubrza proizvodnju municije i opreme ne samo da bi podržala Ukrajinu, već i da bi Amerika bila spremna za eventualni sukob sa Kinom.
Problem je što potražnja nadmašuje ponudu. Sukob u Ukrajini iscrpio je američke zalihe granata od 155 mm, ali i njihovih evropskih saveznika.
Analitičari su upozoravali na predstojeće probleme još prošle godine, ali tek sada su oni postali neposrednija – i javna – briga.
Sve manje zaliha uznemirilo je planere Pentagona i vojska sada planira da potroši milijarde na fabrike municije širom zemlje u, kako se naziva, najvažnijoj transformaciji u poslednjih 40 godina.
Do sada su SAD dostavile Ukrajini više od 35 milijardi dolara vredno oružje i opremu.
Municija za artiljerijske raketne sisteme visoke pokretljivosti (HIMARS), precizne vazdušne bombe, raketni sistemi, sistemi protivoklopnog naoružanja AT-4 i protivtenkovske mine povučeni su iz zaliha Pentagona kako bi se ubrzala isporuka na ukrajinske linije fronta po nalogu predsednika Džozefa Bajdena.
Granata od 155 mm je jedna od najčešće traženih i isporučivanih artikala pored naprednih sistema protivvazdušne odbrane, raketa dugog dometa i tenkova.
Granate koje koriste haubice su, navodi AP, od kritične važnosti jer omogućavaju Ukrajincima da gađaju ruske ciljeve udaljene do 32 kilometra visoko eksplozivnom municijom.
"Nažalost, razumemo da je proizvodnja veoma ograničena i da je prošlo više od godinu dana rata", rekla je ukrajinska poslanica Oleksandra Ustinova. "Ali, nažalost, veoma zavisimo od 155-ica."
Čak i sa većim kratkoročnim stopama proizvodnje, SAD ne mogu da popune svoje zalihe ili da dostignu tempo upotrebe u Ukrajini, gde zvaničnici procenjuju da ukrajinska vojska ispaljuje 6.000 do 8.000 granata dnevno.
Drugim rečima, dva dana granata koje je ispalila Ukrajina jednaka su mesečnoj predratnoj proizvodnji Sjedinjenih Država.
"Ovo bi moglo da postane kriza. Pošto je linija fronta sada uglavnom stacionarna, artiljerija je postala najvažnija borbena snaga", navodi se u januarskom izveštaju vašingtonskog Centra za strateške i međunarodne studije.
Čak i dok se Pentagon bori da održi snabdevanje, primoran je da potraži postojeće zalihe drugde u svetu samo da bi održao korak, što je Bela kuća ranije priznala.
Pentagon je priznao da je "poharao" svoje zalihe oružja u drugim zemljama.
Zamenica sekretara za štampu za odbranu Sabrina Sing rekla je da Pentagon uzima oružje iz svojih zaliha u Izraelu i Južnoj Koreji kako bi zadovoljio potražnju za oružjem Ukrajine.
"Mi dosta redovno snabdevamo Ukrajinu različitom municijom, materijalima i opremom, a deo toga je i to da to uradimo brzo. Radili smo sa Korejom i Izraelom kada je u pitanju povlačenje iz naših zaliha i komuniciranje sa njima", rekla je Sing.