Svet

Britanija počela da hapsi francuske disidente

Britanska antiteroristička policija je saradnika francuske izdavačke kuće "Edision la fabrik" privela u Londonu, nakon čega ga je navodno ispitivala o ličnim stavovima o francuskom predsedniku Emanuelu Makronu i navodnim "anti-vladinim" kontaktima
Britanija počela da hapsi francuske disidenteGetty © Kiran Ridley/Getty Images

Grupa evroposlanika osudila je britansku ministarku unutrašnjih poslova Suelu Braverman zbog hapšenja francuskog izdavača u Londonu, koga je potom antiteroristička policija ispitivala o političkim stavovima i navodnim "anti-vladinim" kontaktima.

Dvanaest poslanika u Evropskom parlamentu uputilo je pismo Bravermanovoj u kojem izražavaju gnušanje zbog "skandaloznog tretmana" Ernesta Morea, koji je u pritvoru proveo skoro 24 sata, a čiji su telefon i laptop ostali u rukama britanske policije, prenosi "Gardijan".

More, 28-godišnji menadžer za autorska prava u ekstremno levičarskoj izdavačkoj kući "Edision la fabrik", doputovao je u London na sajam knjiga. Kako prenosi britanski list, policija ga je ispitivala o učešću na protestima u Francuskoj zbog penzionih reformi i pitala ga da li podržava predsednika Emanuela Makrona, što je Moreov advokat nazvao "zloupotrebom moći."

"Policajci su tvrdili da je Ernest učestvovao u demonstracijama u Francuskoj kao opravdanje za ovaj čin – prilično neprikladna izjava koju bi dao britanski policajac i koja izgleda jasno ukazuje na saučesništvo između francuskih i britanskih vlasti po ovom pitanju", piše u pismu evropskih parlamentaraca Bravermanovoj, insinuirajući da je hapšenje sprovedeno po nalogu Makronove vlade.

Evroparlamentarci su ocenili da slučaj Moreovog hapšenja predsatvlja još jedan primer "klizanja ka represivnim i autoritarnim merama koje je francuska vlada preduzela nakon što se suočila sa rasprostranjenim narodnim nezadovoljstvom."

Britansko Ministarstvo unutrašnjih poslova se zahvalilo na pismu, istakavši da će ono "biti obrađeno i odgovor će biti dostavljen u dogledno vreme."

Pariz pozvan da "potpuno otkrije" svoju navodnu umešanost

Istovremeno je dvoje levičarskih evroposlanika iz Francuske, Oreli Truve i Adrijan Klue, pisalo francuskom ministru pravde uz zahtev da "potpuno otkrije" navodnu ulogu vlade u Parizu u hapšenju, dodavši da se nadaju da hapšenje nije bilo "rezultat sporazuma između britanskih i francuskih službi da se suzbije učešće u demonstracijama."

Truve je zasebno optužila francusku vladu da je angažovala Britanske vlasti kako bi u njihovo ime sprovodili zastrašivanje, istakavši da "Ernestov izveštaj o njegovom ispitivanju sugeriše da su britanske vlasti zaista delovale na zahtev, i prema uputstvima, francuskih policijskih vlasti, jer su se pitanja koja su mu postavljena ticala isključivo njegovih političkih i intelektualnih aktivnosti u Francuskoj."

"Francuski muškarci i žene već nedeljama protestuju pod pritiskom i represijom, ali ovo je slučaj bez presedana, koji označava veoma ozbiljan prestup. Ne nameravamo da se zaustavimo ovde", istakla je ona, kako prenosi "Gardijan".

Smatra se da nema dokaza koji bi sugerisali da je Moret predstavljao bilo kakav rizik za Veliku Britaniju.

More, koji je imao više od 30 dogovorenih sastanaka na sajmu knjiga u Londonu, vratio se u Pariz u sredu, dva dana pre nego što je planirao. Naređeno mu je da se sledećeg meseca javi antiterorističkoj policiji u Londonu, navodi britanski list.

More optužen za "ometanje istrage"

More je priveden je u ponedeljak uveče na železničkoj stanici "Sv. Pankras" u Londonu zarad ispitivanja na osnovu antiterorističkih zakona Velike Britanije, prethodno je preneo "Telegraf".

Iz "Edision la fabrik" dodaju da je njihov saradnik optužen zbog navodnog ometanja policijske istrage, nakon što je odbio da policiji da šifre za svoje elektronske uređaje.

Izdavačka kuća "Edision la fabrik" je poznata po objavljivanju anarhističkog traktata pod nazivom "Nadolazeći ustanak", koji je napisao autor (ili autori) pod pseudonimom "Nevidljivi komitet", i koji govori o "neminovnom kolapsu kapitalističke kulture", navodi "Telegraf".

Ustavni savet Francuske je 14. aprila odobrio ključni član zakona o penzionoj reformi koji poziva na postepeno povećanje starosne granice za odlazak u penziju u zemlji sa 62 na 64 godine do 2030.

Francuski predsednik Emanuel Makron potpisao je zakon prošle subote. Francuski sindikati su nakon objavljivanja odluke Ustavnog saveta odbili da se sastanu sa Makronom i pozvali na protestnu akciju 1. maja.

image