Nije izvodljivo: EU i Japan odlučno protiv američkog plana

EU i Japan odbili su zahtev SAD da zemlje G7 zabrane sav izvoz u Rusiju, u okviru pregovora uoči samita vodećih ekonomija Zapada.

Izjava lidera G7, koja se priprema za njihov sastanak u Hirošimi sledećeg meseca, uključuje obećanje da će se trenutni režim sankcija "sektor po sektor" zameniti potpunom zabranom izvoza u Rusiju uz svega nekoliko izuzetaka, prema dokumentima u koja je "Fajnenšel tajms" imao uvid. Potpuna zabrana izvoza uključivala bi izuzeća za poljoprivredne, medicinske i druge proizvode.

Predlog su dale SAD, usred rastuće frustracije u Vašingtonu postojećim sistemom sankcija koji omogućava Rusiji da nastavi da uvozi zapadnu tehnologiju, rekla su dva neimenovana zvaničnika.

Predstavnici Japana i zemalja EU sugerisali su na pripremnom sastanku prošle nedelje da takav potez ne bi bio izvodljiv, kažu troje ljudi obavešteni o diskusijama.

"Iz naše perspektive to jednostavno nije izvodljivo", rekao je jedan od zvaničnika, koji je želeo da ostane anoniman.

Savet za nacionalnu bezbednost Bele kuće (NSC) odbio je da komentariše razgovore sa partnerima iz G7, ali je rekao da će SAD "nastaviti da traže načine da Rusiju pozovu na odgovornost".

"U koordinaciji sa našim partnerima iz G7 uveli smo najveći skup sankcija i akcija kontrole izvoza ikada nametnutih velikoj ekonomiji", rekao je portparol NSC-a.

Neslaganje oko ove mere naglašava nedostatak dodatnih opcija, koje su na raspolaganju liderima G7 dok nastoje da povećaju ekonomsku kaznu za Moskvu, nakon brojnih mera sankcija koje su osmišljene da odseku ogromne delove ruske ekonomije od zapadnog uvoza tehnologije, mašina i finansija, piše "Fajnenšel tajms".

Zapušavanje "rupa" u sankcijama i suzbijanje njihovog zaobilaženja od strane trećih zemalja glavni je fokus SAD, Velike Britanije, EU i drugih zapadnih saveznika, uz pojačan pritisak na države poput Turske, UAE i zemlje centralne Azije koje su povećale trgovinu sa Rusijom od početka uvođenja ovih mera, navodi "Fajnenšel tajms".

Lideri G7 sastaće se u Hirošimi 19. maja na trodnevnom samitu koji će se fokusirati na posledice sukoba u Ukrajini, ekonomsku bezbednost, zelene investicije i Indo-pacifički region.

EU, koja je članica G7 zajedno sa SAD, Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom, Italijom, Japanom i Kanadom, zahteva odobrenje svih svojih 27 članica da se dogovore o politici sankcija.

Rusiji je od početka Specijalne vojne operacije u Ukrajini uvedeno 10 paketa sankcija, ali tek nakon višenedeljnih prepirki između država članica, od kojih su neke obezbedile izdvajanja i izuzeća za svoje industrije preteći da će staviti veto na ograničenja.

Zamena tog režima potpunom zabranom izvoza rizikovala bi ponovno otvaranje tih debata i potencijalno slabljenje već postojećih mera, rekli su zvaničnici.

Drugi manje osporavani predlozi navedeni u nacrtu izjave, koji bi mogli da se promene pre samita, uključuju više mera za ograničavanje "izbegavanja i zaobilaženja" postojećih sankcija i mere protiv onih koji "namerno podržavaju finansiranje ruskog rata", uključujući olakšice za finansijske transakcije.

Zemlje G7 će takođe nastaviti da smanjuju uvoz ruskih energenata, navodi se u nacrtu saopštenja. Pored toga, lideri će objaviti planove za uvođenje "mehanizma praćenja" ruskih dijamanata kako bi se smanjila zarada Kremlja od njihovog izvoza.