Da bi se trajno oslabila ruska ratna ekonomija, moraju se doneti nove i efikasnije mere, a pre svega treba pooštriti naftni embargo, poziva međunarodna grupa stručnjaka za sankcije koja je predstavila svoj akcioni plan na tu temu.
Eksperti, među kojima su bivši ambasador SAD u Rusiji Majkl Makfol, švedski ekonomista Andres Aslund, kao i Andrij Jermak, šef kabineta predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, poručuju: "Oni koji žele da oslabe vojne sposobnosti Rusije i smanje ratni kovčeg Kremlja, moraju da uvedu strože sankcije bržim tempom, ali i strožu kontrolu istih", prenosi "Špigl".
Suprotno onome što se često tvrdi, "eksperti" za antiruske sankcije veruju da su do sada uvedene mere nanele ogromnu štetu ruskoj ekonomiji, što najpre vide u padu prodaje ruskog gasa za 85 odsto.
Međutim, po njima, proširenje mera trebalo bi da se prenese na energetski sektor – zalažu se za gornju cenu ruske nafte od 45 dolara po barelu umesto dosadašnjih 60. Istovremeno zahtevaju visoke poreze za zapadne naftne i gasne kompanije koje nastavljaju da rade u Rusiji.
Pomenuta grupa stručnjaka takođe zahteva embargo za ruski čelik i dijamante, zatim za zapadne data centre i kompanije za prenos podataka u Rusiji, kao i banke. Za ruske oligarhe, najviše zvaničnike i političare predvideli su proširenje sankcija, a njihovu imovinu na Zapadu bi da konfiskuju i prebace u fond za obnovu Ukrajine i odštetu žrtvama rata.
Novi predlozi će sasvim izvesno podstaći ponovnu debatu o sankcijama Rusiji, piše "Špigl" i navodi da se i mnoge vlade u istočnoj Evropi zalažu za strože mere, dok se u Zapadnoj Evropi i SAD širi zamor od sankcija.
Zapad je do sada usvojio deset paketa sankcija Rusiji. Međutim, Međunarodni monetarni fond predviđa da će ruska ekonomija ove godine rasti za oko 0,7 odsto, brže od zapadnih zemalja poput Velike Britanije ili Nemačke.
Direktor Austrijskog instituta za ekonomska istraživanja Gabrijel Felbermajer zaključio je za "Špigl" da prethodni paket mera "nije bio tako uspešan koliko se očekivalo".