Američki pandan doktoru Predragu Konu, epidemiolog Entoni Fauči poznat i kao "kovid car" penzionisao se pre mesec dana, nakon četiri decenije na čelu Nacionalnog instituta za alergije i zarazne bolesti, ostavljajući u nasleđe nepoverenje Amerikanaca u javno zdravlje i vakcine.
Njegovo "upravljanje pandemijom" podstaklo je levičarski časopis "Drift", da ga ismeje kao "doktora Dulitla", republikanac Met Gek kaže da on "ima krv na rukama" i da guverner Ron DeSantis uzvikne "uhvatite tog malog Vilenjaka i bacite ga preko Potomka".
U najopsežnijem intervjuu do sada, datom za "Njujork tajms", Fauči je pokušao da ispriča svoju stranu priče i opravda greške koje su ga pratile tokom američke borbe sa kovidom.
"Nešto je očigledno pošlo naopako. I ne znam tačno šta je to bilo. Ali razlog zbog kog znamo da je pošlo naopako je taj što smo najbogatija zemlja na svetu, a po glavi stanovnika smo lošiji od gotovo svih drugih zemalja.I nema razloga da bogata zemlja poput naše mora da ima 1,1 milion mrtvih. Neprihvatljivo", istakao je Fauči koji je u početku potcenio pretnju korona virusa, misleći da su "najgori scenariji" sa više od milion smrtnih slučajeva malo verovatni.
Fauči je naveo da je u Americi vakcinisano 68 odsto stanovnika, a da je za to kriva politika, odnosno podeljenost građana u stavovima.
"Ako nas svrstavate i među razvijene zemlje i među zemlje u razvoju, zaista smo loši. Nismo čak ni među prvih 10. Dole smo. I onda: Zašto imate 'crvene' države koje su nevakcinisane i plave države koje su vakcinisane? Zašto imate veće stope smrtnosti među republikancima od stope smrtnosti među demokratama i nezavisnima? Ne bi trebalo da bude tako kada se nosite sa krizom javnog zdravlja kakvu nismo videli više od sto godina", rekao je Fauči koji je, doduše priznao da je lokalni sistem javnog zdravlja i pružanja zdravstvene zaštite bio iscrpljen, kao i da su postojali rasni i etnički zdravstveni "dispariteti".
Kako Fauči navodi, mogao bi on da kaže "pa hej, dali smo sve od sebe i zajebali smo se", ali to, kako misli, nije odgovarajući odgovor. On veruje da Amerika može značajno da napreduje.
Što se dostupnosti vakcina tiče, tu je prezadovoljan i poručuje: "uradili smo nešto što je bilo bez presedana".
Po tvrdnjama američkog doktora Kona, da se cepivo čekalo duže, odnosno tri godine umesto 11 meseci, Amerika bi imala pet miliona umrlih. A svet bi, kako kaže, imao verovatno 20 miliona žrtava.
"Ono što me je zaprepastilo je da su, kada je došlo do naleta infekcija u određenim regionima i kada su bolnice bile preplavljene, ljudi i dalje govorili da su to lažne vesti. Mislim, ljudi čiji su voljeni bili u bolnici, poricali su da je u pitanju kovid. Izgleda nezamislivo. Zaista ne znam. Voleo bih da imam odgovor, ali kod nas je bila neka vrlo čudna psihodinamika", požalio se Fauči.
Da smo znali, eh da smo znali
Trebalo je, kaže, na samom početku da naglasi da je kovid hitna pretnja, te da se država mora odmah braniti, ali on u to vreme jednostavno nije znao.
"Nismo u potpunosti cenili činjenicu da imamo posla sa visoko prenosivim virusom koji se očigledno širio načinima koji su za nas bili bez presedana i na koje nismo iskusili. I tako nas je u početku zavaralo i zbunilo sve oko potrebe za maskama i potrebe za ventilacijom i potrebe za inhibicijom društvene interakcije. Asimptomatsko širenje je za mene je bila promena igre. A da smo to znali tako rano, naša strategija za suočavanje sa epidemijom u tim ranim nedeljama bila bi drugačija", kaje se Fauči.
Na pitanje "da li je moglo bolje", on kaže "naravno".
Na pitanje novinara da prokomentariše članak iz "Tajmsa", po kome je, tvrdi se, podizao procenu brojke zaraženih, odnosno praga ljudi kod kog će se pojaviti imunitet krda, on ističe da je tekst ustvari usmeren protiv njega.
"Ono što sam pokušavao da kažem jeste da ne znamo koliki bi bio prag imuniteta krda. Ali verovatno sam mogao da budem jasniji da govorimo o pokretnoj meti, jer nismo znali koliko je virus prenosiv", pravda se Fauči.
Bolest je imalo 95 odsto stanovništva, a gotovo 70 odsto je vakcinisanih, iako virus očigledno još uvek kruži. Fauči to opravdava jednostavno ističući da je kovid potpuno "preokrenuo definiciju imuniteta krda".
"Imunitet stada zasniva se na dve premise: jednoj, da se virus ne menja, i drugoj, da se kada se zarazite ili vakcinišete, trajnost zaštite meri decenijama, ako ne i čitavim životom. Sa kovidom smo mislili da će se zaštita od infekcije meriti u dužem vremenskom periodu. I saznali smo da se zaštita od infekcije i teških bolesti, meri mesecima, a ne decenijama. Kao drugo, virus kojim ste se zarazili u januaru 2020. godine se veoma razlikuje od virusa kojim ćete se zaraziti 2021. i 2022. godine", ističe Fauči.
Šta je bilo u Vuhanu, ostaje u Vuhanu
Na pitanje kako se virus proširio, prirodno ili iz laboratorija, epidemiolog kaže da treba biti "otvorenog uma".
"Pošto je oboje moguće, trebalo bi da ojačamo sve što je potrebno da sprečimo da se i jedno i drugo desi ponovo. Za curenje iz laboratorije, to možete učiniti uvek preispitujući smernice za studije, uveravajući se da su protokoli na mestu, ali i transparentnošću. Da biste se pozabavili drugom opcijom morate obratiti veliku pažnju na vezu između životinja i čoveka i divlje životinje ne dovoditi u bliski kontakt sa ljudima", poručuje Fauči.
Pre svega, kaže, sve obaveštajne grupe se slažu da korona nije bio "projektovan" virus.
"Ako nije napravljen virus, šta je zapravo procurilo iz laboratorije? Ako nije bio projektovan virus, neko je izašao na teren, zarazio se, vratio u laboratoriju i onda ga proširio na druge ljude. To nije laboratorijsko curenje, strogo govoreći. To je prirodna pojava".
Novinar je onda podsetio Faučija na dokumenta objavljena u septembru koja pokazuju da Nacionalni institut za javno zdravlje i Faučijev institut za infektivne bolesti finansiraju neprofitnu organizaciju "EkoHelt alajans", koja je finansirala eksperimente sa koronavirusima slepih miševa u Vuhanu, gde se pandemija i razbuktala.
Kako je rekao "spavao bi svake noći misleći da postoji čak i mala šansa" da virus dolazi iz te laboratorije, sve i da je potuno siguran da je sve uradio s najboljim namerama.
Fauči, međutim, problem s nesanicom nema.
"Sada govoriš stvari koje su mi pomalo mučne. Da moram večeras da idem u krevet brinući se da je istraživanje koje finansira NIH odgovorno za poreklo pandemije. Dobro spavam. Spavam dobro. I zapamtite, ovaj posao je urađen kako bismo mogli da sebi pomognemo da se pripremimo za sledeću epidemiju. Ovaj posao nisam smislio dok sam ujutro jeo omlet. Reč je o grantu koji je stavljen na recenziju nezavisnih naučnika, čija je glavna uloga da pokušaju da dođu do podataka za zaštitu zdravlja i bezbednosti američke javnosti i sveta. I ocenjeno je da je ova vrsta istraživanja važna", brani se Fauči.