Ambasador Albanije u UN Ferit Hodža ocenio je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija da Rusija ne može da pominje KiM, kako bi opravdala svoje postupke, tvrdeći da je "Kosovo" država koju je priznalo više od polovine članica UN.
Iako se ne može sa sigurnošću reći koliko je članica UN do sada priznalo tzv. Kosovo, odnosno koliko ih je povuklo priznanje, prema nekim podacima iz 2020. godine taj broj iznosi 101 od 193 ukupne članice. U januaru ove godine je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je devet dodatnih zemalja povuklo priznanje "Kosova", što je Priština zatim negirala.
Hodža dodaje da je "nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim pravom" i je to pitanje zatvoreno, prenosi "Reporteri".
Međutim, ambasador Albanije nije pomenuo da se sam čin priznanja tzv. Kosova kosi s Poveljom UN i mnogim drugim međunarodnim pravnim aktima.
Hodža navodi da je pozivati se na "Kosovo" postala "ruska opsesija" i naveo da Rusija mora da okonča sukob, da povuče trupe i da "poštuje suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine u skladu sa međunarodno priznatim granicama".
"Danas ponovo nismo čuli ništa o ključnom pitanju, a to je da je Rusija, po Povelji UN, napala svog suseda i nasilno anektirala delove njene teritorije. Ako želimo da zadržimo UN kao kamen temeljac multilateralnog sveta, moramo pokazati poštovanje jedni prema drugima, a ne prezir. Moramo pokazati solidarnost, a ne pretnje, moramo izabrati diplomatiju i negovati dijalog, a ne rat, moramo da radimo zajedno, držimo se svojih obaveza i potrebna nam je pravda kroz odgovornost za počinjene zločine, kao i da počinioci odgovaraju", rekao je Hodža.
Ambasador je izgleda zaboravio da pomene da je Albanija negovala "dijalog" tako što se pridružila NATO inicijativi naoružavanja kijevskog režima, iako je zvanična Moskva više puta apelovala da će to samo produžiti sukob i patnju ljudi.
Tokom obraćanja Savetu bezbednosti UN, ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je da je Zapad priznao tzv. Kosovo iako nije organizovan referendum na kojem bi se građani izjasnili o eventualnom otcepljenju, a da Krim nije priznat, iako je referendum održan.
On je naveo da nacistički režim u Kijevu ne može biti predstavnik građana koji su odbili da prihvate rezultate državnog udara u Kijevu 2014. godine.
Takođe, stanovnici Hersona, Zaporožja i Donjecke i Luganske Narodne Republike su se na referendumu održanom prošlog septembra velikom većinom izjasnili za ujedinjenje sa Ruskom Federacijom.
Kao i u slučaju Krima, Zapad je odbio da prihvati volju stanovnika tih regiona.