Letonci nikako da shvate: Putin i Puškin nisu ista osoba

Aleksandar Puškin više nije dobrodošao u Letoniji, sudeći bar prema najnovijoj izjavi zamenice gradonačelnika Rige Linde Ozola, koja je poručila da su velikom književniku odbrojani dani u gradskom parku Kronvalda.

Tamošnje gradsko veće izglasalo je da se sruši spomenik ruskom pesniku koji je Rigi još 2009. godine darovala ruska ambasada.

Za sadašnje vlasti spomenik je, međutim, "nezakonito postavljen", pa kako poručuje Ozola, "treba da nestane" iz gradskog pejzaža, i da bude "brzo uklonjen".

Ozola je inače članica konzervativne partije Rige i jedna od četiri lokalna poslanika koji stoje iza inicijative za uklanjanje spomenika.

Oni se plaše da bi park, ako ne bude "oslobođen" Puškinovog, ili što bi na Zapadu rekli "malignog ruskog uticaja", mogao da postane mesto okupljanja građana koji slave pobedu nad nacizmom u Drugom svetskom ratu 9. maja – na dan koji se u Rusiji slavi kao Dan pobede. 

To bi za Letonce izgleda bilo užasavajuće, pa su poslanici čak zlokobno upozoravali da bi ljudi mogli da počnu da na spomenik donose i cveće.

Ranije je Ozola Puškinov spomenik nazvala "simbolom ruskog imperijalizma" koji je ruska ambasada iskoristila kao "meku moć i propagandno oruđe".

Od "Ruske plesačice" do "Plesačice u ukrajinskoj haljini"

Od sticanja nezavisnosti od SSSR-a, Letonija sve više posmatra spomenike iz sovjetskog doba kao simbole "ugnjetavanja". U maju 2022. godine, vlada baltičke države je glasala za uklanjanje svih spomenika iz sovjetskog doba do 15. novembra, navodeći kao razlog sukob u Ukrajini.

U avgustu 2022. godine, vlasti u Rigi su uništile sovjetski spomenik u čast oslobođenja Letonije i njenog glavnog grada od nacista u Drugom svetskom ratu, i to uprkos upozorenju Kancelarije UN za ljudska prava (OHCHR) da zaustavi rušenje. 

Riga je tvrdila da je odluka UN stigla prekasno, dodajući da OHCHR "nije sud" i da njihova mišljenja "nisu pravno obavezujuća".

Sukob Moskve i Kijeva takođe je doveo do porasta tenzija između letonskih vlasti i značajne ruske manjine u zemlji, koja čini oko četvrtine ukupnog stanovništva. Prošle godine letonski predsednik Egils Levits rekao je da ljudi ruskog porekla čija je lojalnost vladi upitna treba da budu "izolovani od društva".

Nova "kultura kenselovanja" odnosno bojkotovanja bilo čega što se može smatrati ruskim zastupljena je i zapadnije. 

SAD i njihovi saveznici nikako da shvate da Puškin i Putin nisu ista osoba, pa zato uporno pokušavaju da ga zbog mržnje prema predsedniku Ruske Federacije "prognaju" i omalovaže, kao uostalom, i sve drugo što nosi ruski predznak.

Puškina su, tako, i ranije hteli da "sankcionišu", i to tražeći da se u Milanskoj skali ne izvodi njegov "Boris Godunov". 

Znatno napredniji od Letonaca, Italijani ipak, ni posle histerije ukrajinske dijaspore, nisu želeli da padnu ovako nisko, pa je "sporna" opera održana, uprkos tome što su joj i autor, pa i kompozitor (Modest Musorgski) - Rusi. 

Metropoliten muzej u Njujorku nedavno je tiho promenio naziv slike koju je 1899. godine naslikao francuski impresionista Edgara Dega iz "Ruska plesačica" u "Plesačica u ukrajinskoj haljini", pa se specijalni predstavnik predsednika Ruske Federacije za međunarodnu kulturnu saradnju Mihail Švidkoj zapitao da li je sledeći potez Zapada da se Puškin proglasi Afrikancem zbog činjenice da mu je deda bio rob afričkog porekla.

Budući da nas, usled bojkota svega što je rusko, ni to ne bi iznenadilo, ne možemo da ne primetimo da bi zbog takve male, rasne "začkoljice" Zapad (kao samoproglašeni centar političke korektnosti) ako ne bude koristio dvostruke aršine, ovakav postupak Letonije, morao da oceni kao "rasizam".

Apsurdno zvuči, zar ne?

Ali, koliko god to zvučalo besmisleno, sigurno da je još apsurdnije jednog od najznačajnijih svetskih pesnika "kažnjavati" zbog nečeg što se dešava dva veka kasnije.