Švedska je preduzela konkretne korake u ispunjavanju zahteva Turske oko članstva u NATO, navodi se u pismu koje je zvanični Stokholm uputio Ankari.
Neki od konkretnih poteza koji se navode su intenziviranje protivterorističkih napora protiv kurdskih militanata, preneo je Rojters pozivajući se na svoja saznanja posle uvida u pismo.
Švedsko i tursko ministarstvo spoljnih poslova nisu za sada dali komentare na Rojtersova saznanja o pismu, ali njihovi nezvanični izvori navode da je ono predato kabinetu predsednika Redžepa Tajipa Erdogana. Cilj pisma je uveriti Tursku u švedske napore da izađe u susret njenim zahtevima i, u konačnici, dobiti "zeleno svetlo" od Turske za švedski ulazak u NATO.
Osim da je u avgustu obavljeno jedno izručenje turskog državljanina kojeg traži Ankara, izvodi iz švedskog pisma koje prenosi Rojters uglavnom se odnose na analize, obećanja budućih akcija, intenziviranje protivterorističkog rada kako bi se izašlo u susret turskim zahtevima.
Na dve strane pisma navedeno je 14 primera konkretnih poteza Švedske kako bi ispunili dogovoreno prilikom potpisivanja memoranduma sa Turskom u junu, što je rezultiralo time da Turska skine svoj veto sa zahteva Švedske za prijem u NATO.
Zajedno sa Finskom, Švedska je podnela zahtev za prijem u NATO u maju, kao odgovor na rusku specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, ali obema zemljama svoje odobrenje za ulazak u Severnoatlantsku alijansu nisu dale Turska i Mađarska.
Ankara im je zamerala da pružaju utočište militantima u Turskoj zabranjene Radničke partije Kuridstana i sličnim grupama. Odbijajući takve navode, Stokholm i Helsinki naveli su da ostaju posvećeni razmatranju bezbednosnih pitanja sa Turskom, međutim, prema izjavi turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana s početka oktobra na tom polju nije urađeno ništa, a njihovi zahtevi nisu uslišeni. On je na otvaranju sednice parlamenta rekao da ako Švedska i Finska nastave da krše obećanja koja su dale u pogledu bezbednosti i terorizma, blokiraće njihove zahteve za članstvo.
Iz švedskog ugla, međutim, stvari izgledaju drugačije ako je suditi po pismu čije delove ekskluzivno prenosi Rojters. Stokholm tvrdi da je preduzeo konkretne akcije u svim važnim elementima trilateralnog sporazuma, kao i da je njihov SAPO, policijske snage koje se bave bezbednošću i protivterorizmom "intenzivirao svoj rad protiv Radničke partije Kuridstana".
Brzo i podrobno
Navodi se i da je došlo i do posete na visokom nivou Ankari između predstavnika službi bezbednosti dve zemlje.
Švedske vlasti analizirale su ulogu Radničke partije Kurdistana u pretnjama po nacionalnu bezbednosti i uskoro bi trebalo da dođe i do konkretnih rezultata, uverava Stokholm Ankaru. Navodi se i da je Turskoj u avgustu izručen jedan turski državljanin, dok je ukupno bilo četiri ekstradicije od 2019. godine. Turska, inače, od Švedske traži da joj isporuči 73 ljudi.
"Švedska je posvećena rešavanju zahteva za izručenja optuženih za terorizam koji su na čekanju, brzo i podrobno, uzimajući u obzir tursku obaveštajnu službu, švedski zakon i Evropsku konvenciju o ekstradiciji", uverava se u švedskom pismu.
Novi švedski premijer Ulf Kristerson obećao je da će zemlja udvostručiti svoje napore kako bi postala članica NATO, dok je turski predsednik Erdogan zapazio da Kristerson podržava borbu protiv terorizma i najavio sastanak sa njim.