Uglađeni komentari nakon telefonskog razgovora predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog i kineskog predsednika Si Đinpinga, sakrili su tenzije, piše "Vašington post", ocenjujući da je ovaj poziv bio "geopolitičko hodanje po konopcu".
Veza bez ljubavi, zasnovana na interesu - Kina bi u njoj htela da ojača svoju reputaciju mirotvorca ponudivši se kao alternativa Zapadu, a Kijev, iako oprezno, ne bi da potpuno isključi Peking kao posrednika.
Uprkos tome što je Si obećao neutralnost, u Kijevu i kod njegovih saveznika vlada zabrinutost, jer ne samo da je Peking odbio da osudi Rusiju, već je za tu zemlju postao "ekonomski spas", kupujući naftu i gas i poslujući sa kompanijama koje je Zapad sankcionisao.
"Dve strane ujedinjuje međusobni geopolitički antagonizam protiv Sjedinjenih Država i njihovih saveznika", objašnjava "Vašington post".
Ukrajina je, dakle, prema Kini uzdržana, optužujući je da je mirovni plan koji je predložila u skladu sa interesima Moskve, osmišljen kako bi omogućio Rusiji da ostane na "okupiranoj ukrajinskoj teritoriji".
Ali, ni Zelenski, ni drugi visoki zvaničnici ipak nisu potpuno isključili Peking kao posrednika i "možda gledajući na potrebu Ukrajine za trgovinskim partnerima u svetu nakon invazije, naglasili su budućnost ukrajinsko-kineskih odnosa", napominje američki list.
Zvanično, Kina kaže da je u celoj krizi nepristrasni posmatrač iako je, po oceni "Vašington posta", u nekoliko situacija pokazala da je daleko od nepristrasnosti.
U Ujedinjenim nacijama odbila je da se pridruži zemljama koje su osudile Rusiju, iako nije zvanično stala na stranu Moskve.
Zapravo, suzdržala se od većine glasanja, izuzev onog o suspendovanju Rusije iz Saveta za ljudska prava, nazivajući ga opasnim presedanom.
"Istorijski gledano, odnosi između Moskve i Pekinga bili su hladni tokom većeg dela Hladnog rata. Kada je Sovjetski Savez pao, Kina je normalizovala svoje odnose sa Rusijom i ubrzo otvorila diplomatske odnose sa novom nezavisnom Ukrajinom. Posle 2014. godine, Peking je zadržao skeptičan pogled na vladu u Kijevu, a državni mediji su proteste koji su pomogli da se ona dovede na vlast prikazali kao 'revoluciju u boji' koju podržava Zapad" , navodi "Vašington post".
Kina se, podsećaju, uzdržala od glasanja u UN kojim se te iste godine osuđuje ruska aneksija Krima, navodeći da je njena zvanična politika nemešanje u pitanja drugih nacija, ali, ujedno ne priznajući Krim kao deo Rusije.
Zapad i Kijev je zabolelo i to što su, nekoliko nedelja nakon početka SVO, Peking i Moskva izdali, nakon sastanka, zajedničko saopštenje u kome su naveli da "nema ograničenja" ili "zabranjenih" oblasti saradnje između dve nacije, što je naširoko tumačeno kao indicija da zajednička vojna akcija nije isključena.
"Vašington post" tumači, međutim, da se perspektiva Pekinga kad je reč o SVO zasniva na njegovim sopstvenim namerama u vezi sa Tajvanom, odnosno navodnim planom Kineza da do 2027. godine osvoje odmetnuto ostrvo.
Iako su Sjedinjene Države otvoreno osudile Kinu zbog njenih poruka o ratu, Ukrajina je, ipak, zauzela oprezniji stav, pa se nakon Sijevog putovanja u Moskvu u državnu posetu Putinu, Zelenski odmah založio i da sam razgovara sa kineskim liderom.
Nema tu mnogo iluzija o vezama ove zemlje sa Rusijom, ali se ukrajinski predsednik nada da bi put ka miru mogao da ide baš preko Pekinga.
Jer, Kina je nedavno postigla neviđeni uspeh kao posrednik, pomažući da se sklopi sporazuma koji je omogućio da se Saudijska Arabija i Iran vrate normalnim diplomatskim odnosima ranije ovog meseca.
A imenovanje Li Huija, diplomatskog teškaša koji je ranije služio kao ambasador u Moskvi, za izaslanika u Ukrajini, sugeriše da se Kina nada još jednom velikom diplomatskom uspehu.
"S obzirom na veze Kine sa Rusijom, antagonizam prema Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima i hegemonističke planove na Tajvanu, zemlja je daleko od savršenog posrednika u Ukrajini. Ali drugi potencijalni posrednici poput Turske i Brazila nude malo političke težine kakvu Sijeva Kina može doneti Rusiji", ocenjuje "Vašington post".
Saveznici Kijeva, međutim, izgleda da su opet nezadovoljni. Ne vole kada im neko oduzme glavnu ulogu, bilo da je u pitanju rola pomiritelja ili onog koji seje razdor.
Tako je razgovor Sija i Zelenskog, pozdravio i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, koji ipak nije propustio da napomene da "to ne menja činjenicu da Kina još uvek nije osudila ruski napad na Ukrajinu".