Francuska državna TV: Da li je brak Pariza i Berlina pred razvodom?
Francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Olaf Šolc sastali su se na marginama Evropskog samita posvećenog energetici. "Lepi osmesi, kako bi se sakrila tenzija", prenosi francuska državna televizija "Frans 24" i dodaje da su dvojica lidera pokušali da se ponašaju kao da je sve u redu – Pariz je čak najavio da će Emanuel Makron primiti Olafa Šolca sledeće srede u Jelisejskoj palati.
Međutim, atmosfera sigurno nije bila toliko srdačna, kao što su želeli da prikažu, a Emanuel Makron je nešto ranije rekao novinarima da "ni za Nemačku, ni za Evropu, nije dobro da se izoluju."
"Naša uloga je da učinimo sve da sačuvamo evropsko jedinstvo i da Nemačka bude deo toga", istakao je Makron, na šta je Šolc odgovorio: "Veoma je jasno da je Nemačka uvek delovala u duhu tog jedinstva."
Posebno je napeto u odnosima između Pariza i Berlina nakon najavljenog odlaganja francusko-nemačkog saveta, koji je trebalo da se održi 26. oktobra, navodi "Frans 24". Nakon što su informacije prvo procurile u evropskoj štampi, nemačka vlada je i zvanično potvrdila odlaganje ovog važnog foruma.
"Postoji čitav niz pitanja (...) oko kojih se još nismo usaglasili", pravdao se portparol nemačke vlade Štefen Hebestrajt, upitan o mogućim neslaganjima između Berlina i Pariza.
Sa francuske strane, ovo odlaganje je najpre bilo pravdano birokratskim poteškoćama u vezi sa dnevnim redom, da bi, najzad, ministar ekonomije Bruno Le Mer priznao da postoje određene poteškoće. On je pozvao na "strateško redefinisanje francusko-nemačkih odnosa", kako bi se "stvorio novi savez, možda čak i jači", ali i "da se ponovo otvore neka pitanja."
Sve ovo podstaklo je javnost da se zapita koliko su duboki koreni ovih neslaganja, tj. da li je reč o prolaznim trzavicama, iili je francusko-nemački brak na korak do razvoda.
"Svi su pomalo na ivici"
"Trenutno postoje tenzije, vidimo da su svi pomalo na ivici, ali moramo sve to staviti u kontekst", analizira Helen Miard-Delakroa, profesorka na Sorboni i specijalista za francusko-nemačke odnose. "Pre svega, morate shvatiti da postoji kriza koja prolazi kroz celu Evropu, koja je poremetila snabdevanje energijom i koja zaoštrava geopolitičke odnose. Štaviše, pogrešno je predstavljati francusko-nemačke odnose, koji se sastoje od različitih interesa, kao dugu, mirnu reku."
Međutim, tema oko kojih se razilaze - ne nedostaje, počevši od evropske strategije za snižavanje cena energije.
Pariz želi ograničenje cene gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije, koje se već primenjuje u Španiji i Portugaliji i što je dovelo do pada cena. Ali Berlin se tome protivi, kao i nekoliko nordijskih zemalja, uključujući Dansku i Holandiju, koje nisu preterano sklone državnoj intervenciji na tržištu.
Još jedan predmet trvenja, takođe na polju energetike, tiče se gasovoda Midkat, za koji se Berlin zalagao, a Pariz je bio protiv. Epilog ovog slučaja bilo je nedavno saopštenje Francuske, Španije i Portugalije da su postigli dogovor o projektu koji će zameniti MidKat, što je Emanuel Makron opisao kao „koridor zelene energije između Portugalije, Španije i Francuske, a preko Francuske i ka ostatku Evrope.”
Berlin još nije zvanično reagovao na ovu najavu, ali izgleda da nije bio ni prethodno obavešten, piše "Frans 24" i dodaje da bi ovo možda mogla biti mala osveta Jelisejske palate zbog izostanka evropskih konsultacija kada je Olaf Šolc najavio svoj najnoviji plan od 200 milijardi evra za podršku preduzećima i domaćinstvima u suočavanju sa inflacijom.
Neslaganja u domenu odbrane
Nije samo energetika polje na kome postoje trzavice dve zemlje. Iako je najava Olafa Šolca, nekoliko dana nakon početka specijalne operacije Rusije u Ukrajini, da će u budžet nemačke vojske investirati 100 milijardi evra, dočekana aplauzom u Parizu, meseci koji su usledili izazvali su nesporazume i razočarenja.
Francuskoj je posebno teško palo kada je Nemačka, sa kojom je radila na projektu evropskih borbenih aviona SCAF, odlučila da nabavi tridesetak američkih borbenih aviona F-35.
"Napad Rusije na Ukrajinu izneo je na videlo jadno stanje nemačke vojske. Nemci su se uplašili kada su shvatili da su izloženi i nesposobni da se brane od spoljnog napada. Bio je to šok. Olaf Šolc je pragmatično odgovorio kupovinom operativnih aviona u tom momentu, jer SCAF neće biti spreman još nekoliko godina", ističe Helen Miard-Delakroa.
Najzad, Berlin se zalaže za projekat protivraketnog štita, koji uključuje i Izrael, a kome želi da se pridruži 14 evropskih zemalja, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo, baltičke zemlje, Holandiju, pa čak i Finsku. Pariz se tome protivi i osuđuje "trku u naoružanju" unutar kontinenta.
