Američke tajne službe su možda nadgledale poverljivu komunikaciju nemačke savezne vlade, a nemački organi bezbednosti trenutno istražuju ovu sumnju, ekskluzivno otkriva nemački list "Cajt".
Sumnju podstiče poverljivi dokument američke administracije u kojem američki obaveštajni zvaničnici izveštavaju o sastanku između zaposlenih u nemačkom saveznom ministarstvu odbrane i kineske delegacije.
Sastanak je održan 20. februara ove godine u Berlinu, kada su nemački ministri ugostili delegaciju kineskih vojnih oficira. Bilo je to prvo putovanje takve vrste, nakon izbijanja pandemije virusa korona, a goste iz Pekinga je primio ministar odbrane Boris Pistorijus.
Izveštaj je klasifikovan kao strogo poverljiv, a njegov sadržaj, kako je navedeno, potiče od praćenja elektronskih komunikacija.
Dokument je u posed "Cajta" dospeo nakon curenja informacija iz Pentagona, a u njemu se navodi da su Nemci jasno stavili do znanja kineskoj delegaciji da nikakva dalja saradnja u oblasti odbrane nije moguća sve dok Peking deluje netransparentno.
"Nemci su odbijanje dalje saradnje sa Kinezima smatrali činom solidarnosti sa Sjedinjenim Američkim Državama", piše u izveštaju.
"Cajt" ne otkriva kako su službe došle do podataka sa sastanka. Oznaka "FISA" iznad izveštaja mogla bi da znači da je reč o nadzoru, koji je odobrio američki specijalni sud.
Ovo može da uključuje čitanje elektronske pošte, kao i telefonske pozive ili dopisivanje.
"Američki opis onoga što je razmenjeno u ministarstvu 20. februara glasi neverovatno tačno – sve do pojedinačnih formulacija iz razgovora, koje, prema informacijama 'Cajta', tačno odražavaju sadržaj sastanka. Shodno tome, nemački ministri su zapravo insistirali da Kinezi deluju transparentnije – kako u razgovorima poput onog u Berlinu, tako i sa drugim zemljama u regionu", piše list.
Važnije od toga što su informacije sa sastanka završile u Vašingtonu je to što američke tajne službe možda još prikupljaju informacije iz nemačkih ministarstava.
"Cajt" podseća da je 2013. godine zahvaljujući Edvardu Snoudenu u "Špiglu" obelodanjeno da Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) masovno prisluškuje Berlin, uključujući i tadašnju kancelarku Angelu Merkel, što je dovelo do krize u nemačko-američkim odnosima.
"Špijuniranje među prijateljima, to nikako ne ide", kritikovala je javno ogorčena kancelarka.
Nakon što je "Špigl" objavio svoja otkrića, tadašnji predsednik SAD Barak Obama je obećao Merkelovoj da je više neće prisluškivati u budućnosti.
Međutim, obećanje je bilo usmereno samo na kancelarku lično.
"Ovo nije bilo obećanje koje se odnosi na bilo koga drugog na čelu savezne vlade", rekao je tada bivši šef NSA Majkl Hejden. Naprotiv, to je značilo da će se sve druge operacije prisluškivanja nemačkih ciljeva nastaviti i u budućnosti.
Izveštaj tajne službe koji je sada postao poznat verovatno će ponovo podstaći diskusiju o odnosu Nemačke i SAD. Savezna vlada sada mora da razgovara sa američkom administracijom i zahteva pojašnjenje.
U svakom slučaju, tajni izveštaj izlazi u javnost u najgorem mogućem trenutku i sramotan je i za Nemce i za Amerikance, piše "Cajt".
Doduše, u tom kontekstu ne spominju otkriće novinara Simora Herša o američkoj odgovornosti za sabotažu gasovoda Severni tok.