"Politiko": Da li evropska farmaceutska industrija umire?

Reforma farmaceutskih zakona u Evropskoj uniji objavljena je u sredu, a na taj način Evropska komisija pokušava da smanji profite industrije kako bi poboljšala pristup pacijenata lekovima, izveštava "Politiko".

Rukovodioci u farmaceutskoj industriji tvrde da njihova industrija već sada ima dovoljno problema i da bi joj smanjenje profita zadalo završni udarac.

Nakon što je u januaru procurio nacrt zakona, veliki privrednici iz ove oblasti izjavili su da će nova pravila samo podstaći farmaceutske kompanije da se presele u inostranstvo.

Jedan od razloga za to je smanjenje takozvanog perioda ekskluzivnosti za pojedine lekove. Kraći period ekskluzivnosti znači i veću konkurenciju, što uzrokuje niže cene lekova i niži profit.

Rastući jaz između Amerike i Evrope

Farmaceutski giganti igraju na strah da je Evropa prepuštena samoj sebi, na primer, sa novim lekovima za rak koji se razvijaju u Bostonu ili u Pekingu, a gde evropski pacijenti ostaju na začelju.

Evropska poslanica Suzana Solis Perez, koja je ranije radila u farmaceutskoj kompaniji "Džonson end Džonson", ponavlja ove razloge za brigu: "Bojim se da ćemo polako ali sigurno preći od vodećeg u proizvodnji lekova do pukog potrošača inovacija".

Brojke pokazuju da evropska farmaceutska industrija zaista gubi korak. SAD su i dalje globalni lider u farmaceutskoj industriji, mada ih Kina brzo sustiže. Najviše zabrinjava što evropski istraživački sektor sve više zaostaje u ispitivanju najsavremenijih genskih i ćelijskih terapija.

Evropska federacija farmaceutske industrije (EFPIA), koja predstavlja glavni lobi ove industrije u Briselu, upozorava da je jaz između sredstava koje farmaceutske kompanije troše na istraživanje i razvoj u Evropi, u poređenju sa SAD, već porastao sa dve milijarde evra, koliko je iznosio u 2002. godini, na skoro 25 milijardi evra, i da će do 2030. iznositi 90 milijardi evra.

Nejasna veza između cena lekova i troškova istraživanja

Razvoj novog leka veoma je skup proces, a kompanije tvrde da su im visoke cene potrebne kako bi opravdale svoje investicije. Amerikanci su spremni da dobro plate za svoje lekove. U Evropi, kaznene mere, u kombinaciji sa birokratijom, prete da sruše ovu industriju. Planovi za dalje snižavanje cena smanjenjem perioda tržišne ekskluzivnosti samo bi dodatno pogoršali ovaj problem.

Međutim, iako razvoj novih lekova zaista mnogo košta, a procene variraju od malo manje od milijarde evra do više od dve milijarde evra, veza između visokih cena lekova i troškova istraživanja, u najboljem slučaju, ostaje nejasna, navodi briselski portal.

Kompanije skrivaju podatke o troškovima istraživanja, što otežava nezavisnu analizu. Međutim, jedna studija, objavljena u časopisu "JAMA netvork open", analizirala je 60 novih lekova koje je odobrila američka Uprava za hranu i lekove od 2009. do 2018. godine i nije pronašla vezu između ulaganja u istraživanje i visokih cena lekova.

U nacrtu dokumenta Evropske komisije, navodi se da se EU, kada su u pitanju pravila koja štite nove lekove od konkurencije, "u međunarodnim okvirima smatra prilično velikodušnom."

Olivije Voter, docent zdravstvene politike na Londonskoj školi ekonomije i glavni autor ovog rada, rekao je za "Politiko" da su ulaganja u istraživanje samo jedan od mnogih faktora koji određuju krajnju cenu leka.

Dostupnost spoljnog finansiranja

Jedan od faktora koji snažno utiče na cenu je i dostupnost spoljnog finansiranja.

Kapitalisti skloni riziku prave opasne opklade na visokorizične kompanije, a to je model koji je dobro prilagođen biotehnologiji.

Rizični kapital nije u potpunosti odsutan iz Evrope. Ipak, mnogo je manji u poređenju sa SAD. To znači da je mnogo lakše naći investitore u Americi, što je razlog, zašto se mnoge evropske kompanije odlučuju da izađu na njujoršku berzu.

Važni su, takođe, i geografsko širenje i geografsko grupisanje.

"U SAD vidimo koncentraciju na određena područja", rekao je Ralf Hus, generalni direktor "BioM-a", biotehnološkog klastera u Bavarskoj. "Svi pričaju o oblasti Bostona."

Ovaj grad na severoistoku Amerike oduvek je bio važan u biologiji, ali je, tokom protekle decenije, ovde zabeležena prava eksplozija porasta broja kompanija u ovom sektoru. Gusta mreža univerziteta, start-apova i lakog finansiranja doprinosi uspešnom razvoju farmaceutskih kompanija.

Nasuprot tome, u Evropi je industrija proširena na prilično velikom području, tvrdi Hus.

Perspektiva zavisnosti EU od drugih zemalja

Nacionalne vlade se bore da podstaknu sopstvene lokalne farmaceutske kompanije, pokušavajući da ih nateraju da ulažu u manje ekonomski razvijena područja. "Krajnji rezultat  je da Evropa vuče sve zemlje za sobom, čak i oblasti koje nisu toliko produktivne", rekao je Hus.

Laura Guterez, šefica globalnih korporativnih javnih poslova u pariskom "Sanofiju", rekla je da bi ovaj sektor mogao da ima koristi od razmišljanja koja su karakteristična za industriju mikročipova. Osim što ulaže novac u ovu industriju, Brisel ima za cilj da do 2030. godine poveća udeo EU u globalnom lancu poluprovodnika na 20 odsto.

Farmaceutsko zakonodavstvo fokusira se na pravila koja regulišu tržište lekova, a ne na širu reformu čitave industrije.

"EU treba da poveže sve ove tačke, od načina kako da privuče talente, do uveravanja da su poreska situacija, regulatorni uslovi i pristup tržištu usklađeni", rekla je Guterezova.

"Moramo da napravimo izbor: da li želimo da se inovacije događaju u Evropi, ili da budemo zavisni od drugih zemalja", dodala je Guterezova.