Francuska je posebno izložena ruskoj špijunaži, izjavio je Nikola Lerner, šef Francuske obaveštajne službe u svedočenju pred Istražnim odborom Narodne skupštine, prenosi "Euraktiv".
Lerner, šef Generalnog direktorata za unutrašnju bezbednost (DGSI), upozorio je na političko mešanje i "pokušaje dezinformacija za podrivanje Francuske."
Povodom mešanja u političke krugove, Lerner je francuske parlamentarce obavestio o "nekoliko pokušaja poslednjih meseci, kada su otkriveni kontakti sa ruskim obaveštajcima pod diplomatskim zaštitom."
U prošlosti su političke ličnosti visokog profila održavale odnose sa stranim špijunima, ponekad i bez njihovog znanja. Finansijske veze su mnogo ređe, piše "Euraktiv", a šef Generalnog direktorata ih je identifikovao kao "povremene i pojedinačne."
Uzimajući kao primer parlamentarce koji su otišli u Donbas ili na Krim, u misije za posmatranje izbora, Lerner smatra da to "predstavlja prelazak praga u pogledu odanosti nekoj stranoj zemlji."
To je, na primer, bio slučaj francuske delegacije 2015, koju je predvodio poslanik u Evropskom parlamentu Tjeri Marijani, koji je pripadao Republikanskoj stranci (EPP).
Slične operacije dogodile su se 2020, tokom ustavnog referenduma koji je raspisao predsednik Rusije Vladimir Putin, na kome je učestvovalo 10 francuskih poslanika.
Diskreditacija francuskog modela
Izgleda da nijedna francuska politička partija, smatra Lerner, danas nije predmet manipulacije neke strane sile.
"Infiltracija obaveštajnih službenika pod diplomatskim zaštitom ostaje jedno od glavnih oruđa", tvrdi Lerner, a to oruđe "posebno koristi Rusija, zato što poseduje najvažniji mehanizam."
On je dodao da se broj ovakvih infiltracija značajno smanjio od početka ukrajinske krize, posebno posle proterivanja mnogih ruskih agenata sa francuskog i evropskog tla.
Lerner je istakao da "Kina, takođe, održava mrežu pod diplomatskim pokrićem, ali je ona mnogo manje razvijena od ruske."
Francuske obaveštajne službe su "posebno oprezne u pogledu akademskog i istraživačkog sveta", koji je veoma izložen špijunaži.
Kina i Rusija, koje se danas nalaze u fokusu pažnje EU, predstavljaju države "sa najuspešnijom obaveštajnom službom", rekao je šef francuskih obaveštajaca, dodajući da osim špijunaže, ove zemlje imaju "politiku informisanja i dezinformacija", kojom "diskredituju francuski uticaj i model."
"Neke države pribegavaju iskrivljenim informacijama bez skrupula kako bi promovisale svoj narativ i diskreditovale naš model", rekao je Lerner.
Francuska se predstavlja kao država koja "daje lekcije iz demokratije spoljnom svetu, posebno Iranu ili Rusiji, dok je kod kuće represivna."
Nakon početka konflikta u Ukrajini, EU je zatvorila ruske kanale RT i "Sputnik", primetio je Lerner, ali to su, po njegovom mišljenju, "izuzetni događaji."
Zabrinjavajući trendovi u Finskoj
U međuvremenu, piše "Euraktiv", novi izveštaji iz Finske ukazuju na zabrinjavajuće trendove.
Izveštaj, koji je sprovela istražna jedinica Finske radiodifuzne kompanije i koji je potvrdila Bezbednosna i obaveštajna služba (Supo), otkriva da oko trećine osoblja ruske ambasade u Helsinkiju čine prerušeni obaveštajci.
Supo je, takođe, potvrdio porast ruskog špijuniranja prošle godine.
U izveštaju piše i da su sada aktivnosti ruskih obaveštajaca "značajno oslabljene", posebno posle proterivanja diplomata i odbijanja viza. U dokumentu se dodaje da je broj ruskih obaveštajnih agenata koji deluju u Finskoj 2022. godine opao za polovinu.
Glavni metod ruske spoljne obaveštajne službe je "dugotrajna i ciljana lična obaveštajna informacija pod diplomatskim pokrićem", ne samo u Finskoj već i širom sveta, rekao je Miko Porvali, glavni inspektor Supoa.
Finska je "tradicionalno najtajanstvenija zemlja", a vlasti u Helsinkiju nisu otkrile koliko su ruskih diplomata proterale.