Američki javni prostor više nije otvoren za nove ideje, a mišljenja koja odudaraju od većinskog aktivno se guše, piše u autorskom tekstu poznati američki novinar Met Taibi.
Kada je prvi put ušla u Kongres SAD, kongresmenka iz Njujorka Aleksandrija Okasio-Kortez je važila za predstavnicu nove, leve struje Demokratske partije bliske senatoru Berniju Sandersu.
Ona se ubrzo našla na udaru establišmenta svoje partije, koji ju je često ismevao kao "levičarskog Trampa", dok je tadašnja predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi rugala njenoj izbornoj pobedi, tvrdeći da je u pitanju "samo jedan distrikt".
To je bilo pre nego što je Okasio-Kortez odlučila da želi da bude nova Pelosi, a ne Berni Sanders. U intervjuu koji je dala nekadašnjoj portparolki Bele kuće Džen Saki, popularna kongresmenka praktično pozvala na zabranu konzervativnog "Foks njuza".
"Postoje ozbiljni problemi oko toga šta je dopušteno na televiziji", rekla je ona, dodajući da su ljudi poput Takera Karlsona "očigledno krivi za podsticanje nasilja".
Kada sam bio mlad, liberalizam me je privukao upravo zato što je bio protiv zabrana, piše Taibi. "Decenijama unazad, ta ideologija zagovarala je veru u istinu, toleranciju i praštanje kao način da se dođe do zatvorenih umova", naglašava on.
Ta ideja možda je i najbolje opisana u citatu iz iz filma "Američki predsednik" (The American President) režisera Roba Rajnera:
"Želite slobodu govora? Želim da vas vidim da prihvatate čoveka čije reči vašu krv dovode do ključanja, koji se svim srcem zažale za ono protiv čega biste vi proveli čitav svoj život boreći se".
Ta scena, koja bi se mogla primeniti na one koji žele da zabrane Karlsona, tek je kasnije postala legendarna. Vratimo se sada na Okasio-Kortez i "Foks": kao i mnoge druge stvari u Americi, tržnica za razmenu ideja više nije tržnica, pošto se mišljena onih koji imaju iskrenu podršku naroda često se guše.
"Gugl" je, na primer, 2017. godine započeo "Projekat Sova" (Project Owl), alatku čiji je zadatak bio da u pretrazi "progura autoritativan sadržaj", na štetu manjih i nezavisnih medija. U tom periodu drastično je opala i čitanost "Vikiliksa", čijem sadržaju je danas izuzetno teško pristupiti.
Sledeći korak predstavljalo je uklanjanje kontraverznog političkog komentatora Aleksa Džonsa sa Epla, Fejsbuka, Tvitera i Spotifaja. Taibi navodi da je, iako nije fan Džonsa, bio iznenađen njegovom suspenzijom na tim mrežama.
Nedugo nakon toga, okrenuli su se drugim metama, podseća on. Demokratski senator Kris Marfi to je nazvao "samo vrhom ledenog brega", dodajući da bi "kompanije trebalo da učine više od uklanjanja jednog sajta", aludirajući na Džonsov portal "Infovors".
Direktor "Epla" Tim Kuk tvrdio je da Džonsova suspenzija nije koordinirana sa drugim korporacijama, dodajući da "nisu imali nikakve razgovore o tome".
Naknadno ukidanje društvene mreže "Parler" od strane "Epla" i "Amazona" srušilo je iluziju da tehnološki giganti nisu ujedinjeni u rušenju slobode govora, što su dokazali i nedavno otkriveni "Tviter fajlovi".