”Blumberg”: Tajanstvena flota tankera služi interesima Moskve

Ogromna tajna flota tankera nepoznatog porekla okupljena je kako bi služila interesima Moskve. Intenzivna američka kampanja da se ublaže agresivne sankcije Evropske unije traje već mesecima, ali vreme ističe.

Da li će to biti dovoljno, pita "Blumberg". Ostalo je još šest sedmica dok nove sankcije EU ne stupe na snagu a i dalje je nejasno da li će ovi koraci zaista biti dovoljni da pomognu trećem najvećem proizvođaču nafte na svetu da veliki deo svoje proizvodnje dostavi kupcima i zaštiti ih od šoka u snabdevanju.

SAD već mesecima upozoravaju da bi evropske sankcije Rusiji mogle da izazovu takav šok i zalažu se da se kompanijama dozvoli pristup uslugama EU – posebno osiguranju – kako bi se izbeglo povećanje cena pre međuizbora u novembru. Da bi to uradili, kupci bi morali da pristanu na kontroverznu gornju granicu cene nafte.

Američki zvaničnici možda imaju za cilj da postave gornju granicu iznad 60 dolara po barelu, višu nego što je ranije najavljeno. Ta procena, navodi Blumberg, zasnovana je na izjavama i referencama na istorijske podatke o cenama za koje su zvaničnici rekli da će ih koristiti kao delimičan vodič.

Ono što izgleda izvesno je da će velikim delom ruskih tokova upravljati složena - i često tajna - mreža brodova, vlasnika, luka i sigurnih prolaza u kojima će dominirati entiteti koji su i dalje spremni da sarađuju sa Rusijom.

"Ako pogledate koliko je brodova prodato u proteklih šest meseci neotkrivenim kupcima, vrlo je jasno da se gradi flota da bi se ovo transportovalo“, rekao je glavni izvršni direktor kompanije "Mersk tankers" Kristijan Ingerslev. Njegova kompanija upravlja flotom od 170 brodova i nijedan od njih ne sarađuje sa Rusijom.

Uoči 5. decembra, kada EU treba da zabrani uvoz ruske sirove nafte i obustavi pružanje transporta, finansiranja i osiguranja za srodne trgovine, najvažnije pitanje je da li će biti dovoljno brodova.

Pomorska brokerska kompanija "Bremar" procenjuje da će se, kako bi se podržao izvoz na Daleki istok od četiri miliona barela dnevno, mnogi od nedavno nabavljenih brodova pridružiti grupi od 240 plovila koji su nosili iransku i venecuelansku naftu u protekloj godini, kako bi se formirala velika flota u senci koja će podržati Moskvu.

"Došlo je do naglog porasta trgovine tankerima od početka sukoba i uoči roka za 5. decembar od strane neotkrivenih subjekata sa sedištem u zemljama kao što su Dubai, Hongkong, Singapur i Kipar“, rekao je Anop Sing, šef tankerske službe u "Bremaru".

Mnogi od njih su stariji brodovi i naći će put do flote u senci, a ruski brodovlasnik "Sovkomflot PJSC" takođe snabdeva logistiku sa nekim tankerima.

Osim toga, skoro sigurno će doći do porasta transfera tereta sa broda na brod, kako bi se izbegle sankcije i smanjio rizik.

To je, međutim, samo po sebi logistički izazov, posebno na Baltičkom moru koje je najveći izvozni region Rusije.

Prebacivanje sa broda na brod uključuje jedno plovilo koje manevriše pored drugog kako bi se pričvrstila cev koja će pumpati naftu sa jednog broda na drugi. To može da potraje i do dva dana, po mirnom moru i lepom vremenu.

Dok je ranije nafta plovila pravo evropskim kupcima, čini se da će Azija – posebno Kina i Indija – postati glavne destinacije nakon 5. decembra.

Kada sankcije stupe na snagu, evropska mora će skoro sigurno biti van granica za ovakve transfere, a Rusiji ili njenim kupcima neće biti od velike pomoći da ih obavljaju unutar Baltičkog mora jer bi to značilo da u idealnom slučaju, nafta za Aziju mora da se prebacuje u džinovske supertankere koji su preveliki da bi izašli iz Baltika sa teretom na brodu.

Stručnjaci procenjuju da bi se prebacivanje nafte sa broda na brod moglo organizovati na "sigurnim" lokacijama poput Gibraltara ili Seuta, ali ima i onih koji sumnjaju da su ovo dobre luke zbog veza sa Velikom Britanijom i Španijom koje ograničavaju trgovinu sa Rusijom.

Druga opcija prenosa sa broda na brod mogla bi biti na otvorenom moru, čak i usred Atlantskog okeana, izvan evropske jurisdikcije. To bi najverovatnije bila oblast u srednjem severnom Atlantiku u blizini grupe ostrva poznatih kao Azori, autonomni region Portugala.

Iako su ovakve operacije skupe, ova praksa će biti od najveće važnosti u obezbeđivanju kontinuiranog toka ruske sirove nafte. Nije isključena ni mogućnost dva transfera s broda na brod - jedan unutar Baltika i drugi van, piše Blumberg.

Tokom proteklih meseci, na tržištu polovnih tankera došlo je do pomamne kupovine, naročito tankera tipa "Aframakes" koji je najmanji mejnstrim međunarodni tanker koji može da preveze oko 650.000 do 750.000 barela nafte kroz pliće vode i iz plićih luka.

"Aframaks" može i da probija led, što je od suštinske važnosti za izvoz sa Baltika, zbog čega tankeri ove "ledene klase" postižu dvostruku cenu u odnosu na pre godinu dana, a kupci više vole da čuvaju svoj identitet u tajnosti.

Uz to, situaciju dodatno komplikuju poteškoće u pronalaženju standardnog osiguranja u industriji.

Većina tankera je pokrivena rizikom, uključujući izlivanje nafte, od strane 13 organizacija članica u okviru Međunarodne grupe PiEndAj klubova, od kojih su mnogi u Evropi. Sankcije EU znače da bi firme iz bloka morale da prestanu da pružaju pokriće, dok sama Međunarodna grupa ne bi mogla da računa na reosiguranje kompanija iz EU.

Velika Britanija tek treba da u potpunosti isprati EU, što znači da bi neka pokrića još uvek mogla biti dostupna. Sama međunarodna grupa je u Londonu.

Ograničenje cena bi omogućilo da evropske usluge i osiguranje budu dostupni kompanijama koje plaćaju da se pridržavaju gornje granice cene ruske nafte.

Prilikom određivanja cene nafte, EU je imala dve važne odredbe.

Prvo, da budu uključene brodarske kompanije - uključujući ogromnu grčku flotu. Drugim rečima, trgovac bi teoretski mogao da unajmi grčki tanker samo ako je taj trgovac platio ograničenu cenu za naftu.

Drugo, pravila EU kako su trenutno napisana navode da tankeru bilo gde u svetu neće biti dozvoljen pristup evropskim osiguravačima i reosiguravačima za bilo koji budući teret, uključujući neruski, ako prevoze naftu čija cena nije ograničena.

Evropa je centar za osiguranje i reosiguranje i bez toga, vlasnici rizikuju da budu neosigurani od rizika uključujući izlivanje nafte. To čini poštovanje sankcija EU - i gornje granice cene - veoma polarizujućim i neizvesnim pitanjem za vlasnike tankera. Sprovođenje ograničenja od strane EU tek treba da bude formalizovano i zavisi i od toga da li će druge zemlje Grupe sedam preduzeti slične akcije.

A ostalo je nešto više od šest nedelja.