"Uništavanje infrastrukture velikih razmera nije se dogodilo u Ukrajini. Rusija bi, nesumnjivo, to mogla da uradi, verovatno sa konvencionalnim oružjem. Mogla bi da učini Kijev mestom nemogućim za život, kao što je bio Bagdad, mogla bi da pređe u napad na linije snabdevanja u zapadnoj Ukrajini", poručio je politički analitičar i filozof Noam Čomski u intervjuu za nedeljnik "Nju stejtsman".
Uporedio način borbe Rusije sa američkim tokom invazije na Irak 2003. godine, ukazujući da je Moskva mnogo humanija, umerenija i uzdržanija od SAD.
Podseća da su, nakon početka invazija na Irak, delegacije Ujedinjenih nacija morale da se povuku sa terena zbog "ozbiljnog i ekstremnog napada".
"To su američki i britanski stil ratovanja. Pogledajte žrtve, zvanične brojke, prema podacima Ujedinjenih nacija kažu da ima oko 8.000 civilnih žrtava u Ukrajini. Koliko je civilnih žrtava bilo kada su SAD i Britanija napale Irak?", pita Čomski.
"Nju stejtsman" podseća da je za 20 godina u Iraku stradalo od 186.000 do 210.000 civila.
Kao dokaz uzdržanosti ruske vojske Čomski navodi broj stranih zvaničnika koji su otputovali u Kijev od izbijanja rata.
"Kada su SAD i Britanija razarale Bagdad, da li je bilo koji strani lider išao u posetu? Ne, jer kada SAD i Britanija krenu u rat, hvataju pravo za gušu. Oni uništavaju sve, komunikacije, transport, energetiku, sve što omogućava državi i građanima da funkcionišu", navodi američki filozof, čiji je otac rođen u današnjoj Ukrajini, pre nego što je emigrirao u SAD 1913. godine.
Čomski ukazuje da SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo odbijaju mirovne pregovore sa Rusijom zarad sopstvenih nacionalnih interesa, iako je Ukrajina već ozbiljno devastirana sukobom.
"Kijev nije slobodan, zavisi od onoga što SAD odrede. Za SAD je sve ovo jeftino, snabdevaju Kijev oružjem samo jednim ciljem - da oslabe Rusiju", ističe Čomski.
Ističe da Ukrajina nikada neće biti deo NATO saveza.
"To je crvena linija na kojoj je insistirao svaki ruski lider, od bivšeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina do bivšeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova. Ukrajina dobija status kakav je Austrija imala tokom Hladnog rata ili kakav Meksiko ima danas. Meksiko ne može da se pridruži vojnom savezu kojeg SAD smatraju neprijateljskim. Ne postoji ugovor o tome, ali to je očigledno", podvukao je Čomski.
Prema njegovim rečima, mirovni sporazum bi podrazumevao da Ukrajina ponudi "određeni stepen autonomije" istočnom regionu Donbasa, koji je danas delimično okupiran od strane Rusije.
Kada su u pitanju zahtevi Švedske i Finske za pristupom u NATO, on naglašava da razlog nije "strah od ruskog napada, koji nikada nije ni zamišljen", već da se pridružuju NATO zbog "novih tržišnih mogućnosti i pristupa naprednoj tehnologiji".
"Tvrdnje da bi Rusija mogla da ugrozi bilo koju zemlju predstavljaju 'zapadnu propagandu'", dodaje on.
Čomski navodi da Vašington nije provocirao samo Rusiju širenjem NATO saveza, nego tako otvoreno provocira i Kinu zbog Tajvana.
"SAD pokušavaju da opkole Kinu prstenom stražarskih država naoružanih naprednim preciznim oružjem usmerenim ka Kini", navodi Čomski dok kritikuje američku odbrambenu saradnju sa zemljama poput Japana, Južne Koreje i Australije.