Šef kancelarije Komisije za spoljne poslove Centralnog komiteta Komunističke partije Kine Vang Ji izjavio je da bi Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija trebalo reformisati tako da zemlje u razvoju, a pogotovo one u Africi, mogu bolje da zastupaju svoje interese u tom telu.
"Reforma Saveta bezbednosti treba da podrži pravičnost i pravdu, poveća zastupljenost i glas zemalja u razvoju, omogućavajući većem broju malih i srednjih zemalja da više učestvuju u donošenju odluka Saveta", istakao je Vang tokom susreta sa ambasadorima Kuvajta i Austrije pri UN, Tarekom Albanajem i Aleksandrom Marščikom, dodavši da bi trebalo ispraviti "istorijske nepravde" protiv Afrike.
Sličan zahtev je uputio i šef ruske diplomatije Sergej Lavrov krajem prethodnog meseca.
Vangove izjave dolaze uoči pregovora o reformi Saveta bezbednosti, a nad kojima će predsedavati Kuvajt i Austrija.
Vang je izrazio nadu da će biti postignut konsenzus "tako da će proces reforme Saveta bezbednosti biti široko priznat, a rezultati će izdržati test istorije."
Ministar spoljnih poslova Kine Ćin Gang je tokom svoje turneje po Africi u januaru jasno stavio do znanja da bi Peking želeo da poveća zastupljenost zemalja u razvoju u Savetu bezbednosti UN kako bi "globalni sistem upravljanja bio pravedniji."
Lavrov je tokom obraćanja u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku ocenio da "pravi multipolarizam" zahteva "prilagođavanje UN objektivnim tendencijama formiranja multipolarne arhitekture u međunarodnim odnosima."
On je tom prilikom istakao da je potrebno ubrzati "širenje zastupljenosti azijskih, afričkih i latinoameričkih zemalja" u tom telu, ujedno ocenivši da Zapad uživa "prekomernu zastupljenost" u SB UN.
Tokom iste diskusije, američka ambasadorka pri UN Linda Tomas-Grinfild i indijska izaslanica Ručira Kambodž takođe su zastupale ideju reforme SB UN.
U svom sadašnjem obliku, Savet bezbednosti UN se sastoji od pet stalnih članica – Kine, Francuske, Rusije, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država – od kojih svaka ima pravo veta i deset nestalnih članica, koje bira Generalna skupština UN svake dve godine.
Prema sadašnjim pravilima, pet afričkih i azijskih država, jedna istočnoevropska država, dve latinoameričke države i dve zapadnoevropske i druge države čine nestalne članice.
Pošto su Švajcarska i Malta među nestalnim članicama, Zapad trenutno ima pet mesta u savetu, više nego bilo koji drugi region. Među deset sadašnjih nestalnih članica je i Japan, koji je blizak saveznik Vašingtona.