Ko stvarno vlada Sjedinjenim Državama: Zaboravljeni puč sa Volstrita

Bajdenova administracija, koja je donedavno tvrdila da ne voli velike banke, potpisala je u ponedeljak sporazum kojim odobrava da gigant "Dži Pi Morgan Čejs" preuzme "Prvu republičku banku" i tako postane još veći i profitabilniji, izveštava "Volstrit džornal".

Džejmi Dejmon, predsednik i glavni izvršni direktor banke "Džej Pi Morgan čejs", mora da se slatko smeje ovoj gorkoj političkoj ironiji, piše ovaj list.

"Džej Pi Morgan" će preuzeti sve preostale depozite "Prve republičke banke", u iznosu od 104 milijarde dolara, kao i većinu njene imovine, vredne 229 milijardi dolara. Takođe, Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC), agencija koja upravlja bankarstvom u SAD-u, treba da obezbedi još 50 milijardi dolara za finansiranje gubitaka "Prve republičke banke".

Duge godine lakog novca

Glavni razlog sloma "Prve republičke banke", kako navodi ovaj list, bile su "duge godine lakog novca". Banka je razvila veoma unosne poslove sa izdavanjem hipoteka ispod tržišnih cena, kako bi privukla depozite bogatih.

Ovaj poslovni model je funkcionisao sve dok Federalne rezerve nisu povećale kamatne stope, što je podstaklo klijente da prebace depozite u unosnije fondove na tržištu novca. Tokom prošlog meseca, bogati neosigurani deponenti su pobegli u veće banke, za koje se smatralo da su prevelike da bi propale.

Bela kuća sada tvrdi da su problemi američkog bankarstva pod kontrolom i izgleda da se sa tim slaže i Volstrit. Međutim, gubici koje donose komercijalni i stambeni krediti za nekretnine se gomilaju, a niko ne zna šta "još vreba Ameriku iz finansijskog šipražja."

Ako su bankarski problemi zaista završeni, onda nema razloga da Savezni komitet za otvoreno tržište digne ruke od borbe protiv inflacije koja je i dalje dvostruko veća od one koju je zacrtao FED, zaključuje ovaj list.

Moćni bankari sa Volstrita

Inače, "Džej Pi Morgan" spada među najveće banke u SAD. Njen osnivač bio je Džej Pi Morgan, jedna od najuticajnijih i najmoćnijih figura u istoriji američkog bankarstva.   

Njegovo ime se vezuje i za veoma malo poznatu epizodu iz istorije SAD: za pokušaj puča koji su organizovali najbogatiji Amerikanci protiv predsednika Frenklina Ruzvelta 4. marta 1933. godine, koji je ostao upamćen kao "Puč sa Volstrita".

Predsednik Ruzvelt je tada obećavao da će realizovati "Nju dil", koji je trebalo da smanji siromaštvo i nezaposlenost, što je izazvalo žestoke reakcije bankara, industrijalaca i brokera sa Volstrita.

Ima ironije i u tome što je Džej Pi Morgan pokušao da organizuje puč protiv predsednika Ruzvelta, koji je obećavao pravedniju raspodelu društvenog bogatstva, dok danas predsednik Bajden omogućava njegovim naslednicima da uvećaju svoja poslovna carstva. Međutim, jedna stvar ostaje van diksusije: bankari sa Volstrita su bili i ostali najmoćnija klasa u američkom društvu, čiju moć niko ne dovodi u pitanje.

Zato vredi podsetiti na neke detalje ovog namerno zaboravljenog događaja. Zaveru je FBI otkrio penzionisani general-major Smidli Batler, koji je tvrdio da ga je u leto 1933. godine vrbovala "grupa finansijera sa Volstrita, kako bi predvodio puč protiv Ruzvelta i američke vlade."

Naknadno je, pred Kongresom, general optužio uticajne "poslovne ljude", poput Dži Pi Morgana i Irenea di Pona, da su "planirali uspostavljanje fašističke diktature u SAD."

Osim njih, general je optuživao i mnoge druge: na primer, Roberta Sterlinga Klarka iz kompanije "Singer", kao i izvršne direktore kompanija "Dženeral motors" i "Dženeral fuds", ali nikom od njih nije suđeno.

Izvršilac prljavih poslova, gangster kapitalizma

Batler, heroj iz Prvog svetskog rata, bio je popularan među vojnicima. Posebno popularan postao je kada je 33 godine svoje vojne službe opisao na sledeći način:

"Većinu vremena proveo sam kao izvršilac prljavih poslova za Volstrit i bankare. Ukratko, bio sam gangster kapitalizma na tri kontinenta."

Batler je kasnije svedočio pred Kongresom da mu je izvesni Džerald Mekgur, trgovac obveznicama sa Volstrita, izneo plan za državni udar.

Kako je tvrdio Batler, puč je pokušala da organizuje grupa poslovnih ljudi pod nazivom "Američka liga slobode", čija je "misija bila da nauči vladu da je neophodno da poštuje prava na imovinu". Među njenim uticajnim članovima opet nalazimo ime Džej Pi Morgana.

General Batler je trebalo da komanduje vojskom sastavljenom uglavnom od veterana, koje su finansirali "titani sa Volstrita". Plan je bio da naoružane milicije marširaju na Vašington, da zbace Ruzvelta i uspostave fašističku diktaturu.

Izveštaj Komiteta bez imena

Batler je tvrdio da je ova grupa za izvođenje puča obezbedila ukupnu sumu od 300 miliona dolara.

"Zaverenici su imali ljude, oružje i novac, a to su tri elementa koja ratove i revolucije čine uspešnim", primećuje novinarka Seli Denton u članku za "Gardijan". Ostalo je upamćeno i da je tadašnja štampa ismejala puč kao "džinovsku prevaru", a da su neki istoričari, poput Artura Šlezingera Mlađeg, smatrali da "demokratija zbog toga nije bila u opasnosti."

Konačno, Batler je tvrdio da su imena najbogatijih ljudi uklonjena iz izveštaja kongresnog Komiteta. "Kao i izveštaji većine komiteta, i ovaj je razotkrio male i omogućio velikim da pobegnu", zaključio je Batler u intervjuu za radio Filadelfiju.

Detalji zavere sa Volstrita i danas su predmet debata koje vode pojedini novinari i istoričari, poput Majka Tomsona sa Bi-Bi-Sija.

Prema njegovom zaključku, Ruzvelt je sklopio sporazum sa zaverenicima, koji im je omogućio da izbegnu optužbe i suđenje za izdaju.