Svet
"Volstrit džornal": Evropske ekonomije pronalaze nove načine da plate sukob koji im je na pragu
Od Brisela do Berlina, vlade se suočavaju sa novim zahtevima za potrošnjom
Kada je počela Specijalna vojna operacija u Ukrajini, Danska - jedna od najbogatijih zemalja po glavi stanovnika u zapadnom svetu - obećala je da će povećati vojni budžet sa 1,4 odsto BDP na dva procenta, koliko je cilj NATO-a.
Da bi pokrili troškove, vladajuća koalicija je početkom maja otkazala 300 godina star verski praznik kako bi nadoknadila dodatni poreski prihod ostvaren jednim dodatnim radnim danom godišnje. Ispostavilo se da im se taj potez obio o glavu, izazvavši najveće proteste radničkih sindikata u protekle dve decenije i bes luteranskih biskupa. Kao rezultat toga, popularnost vlade je pala, i to drastično.
Iskustvo Danske simbolizuje kako se evropske vlade bore da pronađu načine da plate za novu eru većih troškova, piše "Volstrit džornal". Od Brisela do Berlina, administracije se suočavaju sa dodatnim zahtevima za potrošnjom, uključujući odbranu, energente i prelazak na čista goriva, a istovremeno su pod pritiskom demografskih promena koje će povećati izdatke za penzije i zdravstvenu zaštitu. Takođe im prete "zelene subvencije" SAD u vidu Zakona o smanjenju inflacije.
"Moramo da razmišljamo van okvira", rekao je danski ministar finansija Nikolaj Vamen. "Nije samo pitanje gde možete da povećate poreze ili napravite duboke rezove u socijalnoj pomoći. Želimo da pokušamo drugim putem, tako da verujemo da je fer i odgovorno zamoliti ljude da rade još jedan dan da bi to postigli."
Javnost takve planove ne želi da prihvati, piše list. Mnogi Evropljani ne žele dodatno povećanje svojih već relativno visokih poreskih stopa i odupiru se rezovima sistema socijalne zaštite koji će biti sve više testiran kako stanovništvo stari a ekonomski rast stagnira.
Poslednjih nedelja, odluka predsednika Emanuela Makrona da se granica za penziju podigne za dve godine na 64 izazvala je masovne i nasilne proteste. Glasači u Italiji su prošle godine zbacili vladu koja je započela remont kako bi obuzdala potrošnju i državni dug. Berlin pokušava da obnovi penzioni sistem kako bi stvorio državni fond za ulaganje u akcije i obveznice.
Istraživanja pokazuju da se više od 70 odsto Danaca protivi ukidanju državnog praznika – potez za koji se vlada nada da će dodati oko 440 miliona dolara godišnje budžetu za odbranu od 3,9 milijardi dolara. Sindikalni lideri rekli su da je nepravedno da obični Danci moraju da rade dodatni dan dok vlasnici preduzeća imaju korist.
Evropska unija je identifikovala devet država članica za koje kaže da imaju visok rizik od problema fiskalne održivosti na srednji rok, uključujući Italiju, Francusku, Španiju, Grčku i Belgiju. Svi imaju teret duga veći od njihovog godišnjeg ekonomskog učinka.
Nijedna evropska vlada nije u opasnosti od neposredne dužničke krize i visoka inflacija na kontinentu bi zapravo mogla da pojede teret duga, ali rastući strukturni troškovi dolaze kao posledica velike jednokratne potrošnje tokom pandemije, praćene ogromnim subvencijama za zaštitu privrede od cena energenata. Ta prekomerna potrošnja podigla je hitnost rešavanja dugoročnih budžetskih pitanja, navodi "Volstrit džornal".
Uz to, tu je i sukob u Ukrajini koji je Evropi "na pragu". Pa ipak, navodi američki list, evropske vlade su dale daleko manju vojnu pomoć Kijevu od SAD.
Nemačka, koja je najveći donator u kontinentalnoj Evropi, obezbedila je 2,5 milijardi dolara pomoći, u poređenju sa skoro 47 milijardi dolara iz SAD.
Više od godinu dana nakon početka sukoba, mnoge zemlje se bore da dugoročno povećaju svoje budžete za odbranu. Evropske vlade troše u proseku 1,3 odsto svog BDP-a na odbranu u poređenju sa 3,5 odsto u SAD, prema vladinim statistikama.
Zvaničnici i analitičari upozoravaju da bi javno mnjenje moglo da se okrene protiv Ukrajine, ako velika povećanja vojne potrošnje znače veće poreze ili manje novca za socijalne usluge.
