Pojedini američki i evropski zvaničnici veruju da bi najavljena navodna prolećna ofanziva ukrajinske vojske mogla da stvori uslove za pregovore između Kijeva i Moskve do kraja godine, kao i da bi Kina u tome mogla da ima značajnu ulogu, piše "Volstrit džornal".
To predstavlja promenu u pristupu zapadnih zemalja, pre svega SAD, koje su do sada bile izuzetno skeptične kada je u pitanju angažman Pekinga u pregovorima u Ukrajini.
Američki državni sekretar Entoni Blinken, ipak, nedavno je pokazao "umereni optimizam" da bi Peking mogao da odigra značajnu ulogu u rešavanju tog konflikta.
Taj pristup je zasnovan na stavu da ni jedna ni druga strana nemaju kapaciteta da nastave sa borbama u nedogled, kao da bi kinesku posvećenost pregovorima "trebalo staviti na test", piše američki list.
Otvorenost za pregovore približiće Vašington pojedinim evropskim zemljama, koje žele da se konflikt okonča što pre. Sa druge strane, SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo i pojedine zemlje u Istočnoj Evropi smatraju da Kijev treba podržavati "koliko god da je potrebno da bi se Rusija porazila".
"Mi smo bili jasni kada smo rekli da ćemo podržavati Ukrajinu dok se brani od neisprovocirane ruske agresije, i ta podrška će se nastaviti", rekao je portparol američkog Saveta za nacionalnu bezbednost Adam Hodž.
Francuski predsednik Emanuel Makron bio je najotvoreniji u svojim pozivima na okončanje sukoba nakon prolećne ofanzive. Zvaničnici u Beloj kući i Stejt departmentu smatraju da se svaki konflikt mora okončati za pregovaračkim stolom, ali da će se to desiti tek kada "Rusija bude spremna za pregovore", piše "Volstrit džornal".
Ključni američki zvaničnici u američkom Savetu za nacionalnu bezbednost podržavaju započinjanje pregovora, dok su predstavnici Stejt departmenta i CIA "skeptičniji" i žele da sačekaju da vide kako će proći navodna ukrajinska ofanziva, prenosi taj list.
Zvaničnici u Parizu i Berlinu koji su upoznati sa stavovima svojih lidera rekli su da Amerikanci navodno planiraju da pokušaju da započnu pregovore nakon "očekivanih ukrajinskih uspeha".
Cilj je da se Ukrajini pomogne da zauzme strateški bitne položaje na jugu zemlje, a takav razvoj događaja mogao bi da se protumači kao uspeh čak i ako Rusija i dalje ostane u posedu delova teritorija, piše "Volstrit džornal".
Nemački kancelar Olaf Šolc ugostiće kasnije ovog meseca ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog u Berlinu. Iako se očekuje da nemački lider neće pritiskati svog gosta da započne pregovore, postoji mogućnost da će američki predsednik Džozef Bajden u nekom trenutku ukrajinskom predsedniku signalizirati da se približava vreme za primirje.
Evropa opet nesložna
U Evropi, ipak, ne postoji konsenzus oko toga da li bi trebalo pritisnuti Ukrajinu da započne pregovore. Poljska, baltičke zemlje i pojedini britanski zvaničnici veruju da bi Kijevu trebalo dati još vremena u borbama protiv Rusije.
Evropski lideri, ipak, veruju da je Kina želi da bude uključena i da je spremna da se uključi u pregovore. Slične stavove deli i državni sekretar Blinken.
"U principu, nema ništa loše u vezi sa tim. Ukoliko imate državu, bilo da je u pitanju Kina ili neka druga uticajna zemlja koja je spremna da se založi za pravedan i održiv mir, mi smo otvoreni za to. Moguće je da će Kina odigrati ulogu u tom procesu", rekao je Blinken.
Zapadni lideri sve su bliže konsenzusu da bi okončanje sukoba moglo biti najbolja opcija, rekla je nekadašnja zvaničnica Saveta za nacionalnu bezbednost zadužena za Rusiju Fiona Hil.
Svaki dugoročni sporazum morao bi da uključi pristanak predsednika Zelenskog na to da će "deo ukrajinske teritorije ostati pod ruskom okupacijom", dodala je ona.