Američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) stoji iza ubistva američkog predsednika Džona F. Kenedija mlađeg 1963. i verovatno je umešana u ubistvo američkog državnog tužioca i DžFK-ovog brata, Roberta F. Kenedija 1968. godine, izjavio je demokratski predsednički kandidat Robert F. Kenedi mlađi tokom intervjua za radio Vi-Ej-Bi-Si (VABC).
"Postoje dokazi da je CIA bila umešana u ubistvo", izjavio je Kenedi koji je dodao da je "u ovom trenutku to van razumne sumnje".
"Dokazi su ogromni da je CIA bila umešana u ubistvo i zataškavanje", nastavio je on, opisujući napore da se ova teorija diskredituje kao "šezdesetogodišnje zataškavanje".
Kenedi je citirao knjigu Džejmsa Daglasa "DžFK i neizrecivo" kao najbolju kompilaciju dokaza o ovoj temi, iako su desetine ako ne i stotine radova napisane o atentatu i navodnoj ulozi CIA.
Zvanično objašnjenje američke vlade, objavljeno kao izveštaj Vorenove komisije, kaže da je veteran američkih marinaca Li Harvi Osvald delovao sam u napadu predsednika dok je njegova povorka vozila prolazila kroz Dalas 22. novembra 1963. godine.
Osvald je ubijen pre nego što je moglo da mu se sudi, a nakon hapšenja uspeo je da kaže novinarima da je "žrtveno jagnje". Navodnog usamljenog naoružanog napadača ubio je vlasnik noćnog kluba Džek Rubi (pravo ime Džejkob Rubinštajn) dok su Osvalda prebacivali iz policijske uprave u Dalasu u okružni zatvor.
Kenedi je dodao da postoje "veoma ubedljivi, ali posredni" dokazi da je CIA takođe umešana i u ubistvo njegovog oca, državnog tužioca i predsedničkog kandidata Roberta F. Kenedija 1968. godine. On je opisao zvaničnu priču o atentatu, koji je navodno izvršio palestinski timaritelj konja Sirhan Sirhan, kao fizički nemoguću, tvrdeći da je Tejn Judžin Cezar, čuvar u hotelu koji je istovremeno bio zaposlen u vojnom preduzeću "Lokid", zapravo ispalio metke koji su ubili Kenedija.
Četiri godine nakon ubistva Dž. F. Kenedija, skoro polovina američke javnosti nije verovala da je Osvald delovao sam. CIA je bila dovoljno zabrinuta zbog ove činjenice, pa je 1967. izdala direktivu o tome kako diskreditovati takozvane "teoretičare zavere" dovodeći u pitanje zaključke Vorenove komisije. Moderna upotreba izraza "teoretičar zavere" kao pežorativnog često se vezuje za ovaj memorandum iz 1967. godine.