Velika Britanija se priprema da pošalje rakete dugog dometa Kiejvu, piše "Všaington post".
U obaveštenju o nabavci koje je 2. maja objavio Međunarodni fond za Ukrajinu predvođen Britanijom, Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva "iskazalo je interesovanje" za obezbeđivanje rajeta dugog dometa do 300 kilometara. U obaveštenju je traženo da se odgovori u roku od tri dana.
Konačna odluka nije doneta, rekao je britanski zvaničnik koji je odbio da potvrdi o kojim raketama je reč, vreme ili količinu naoružanja koje se razmatra. Ali obaveštenje je suštinski korak ka tome da sama Britanija isporučuje takvu municiju, a tražene specifikacije i mogućnosti su u potpunosti usklađene sa njenim krstarećim projektilima "storm šedou", piše "Vašington post".
Ukrajina je dugo molila Zapad za rakete većeg dometa, tvrdeći da bi takvo oružje moglo da promeni tok sukoba dozvoljavajući njenim snagama da gađaju ruske komandne centre, linije snabdevanja, skladišta municije i goriva duboko unutar Krima i teritorije koju drži Rusija na istoku.
Rakete "storm šedou" mogu da se montiraju na ukrajinske sovjetske avione. Kijev je dugo tražio tu mogućnost i pokušavao je da ublaži strahove Zapada od eskalacije sukoba obećanjima da će se uzdržati od upotrebe doniranog oružja u takvim napadima.
"Ako bismo mogli da udarimo na udaljenosti do 300 kilometara, ruska vojska ne bi bila u stanju da obezbedi odbranu i moraće da izgubi", rekao je ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov govoreći u Evropskoj uniji ranije ove godine. "Ukrajina je spremna da pruži sve garancije da vaše oružje neće biti umešano u napade na rusku teritoriju", rekao je on tada.
Moskva je optužila Kijev da je prilagodio bespilotne letelice za upotrebu na velikim udaljenostima u sporadičnim napadima duboko u Rusiji. Kijev nije preuzeo odgovornost ni za jedan od napada, ali je zatražio svoje pravo da svojim oružjem gađa unutrašnje ruske ciljeve.
HIMARS takođe ima sposobnost da ispali rakete dugog dometa, ali Bajdenova administracija nije htela da popusti nakon zahteva Kijeva. Zvaničnici Pentagona su, pored straha od eskalacije sukoba, naveli i to što nemaju dovoljno zaliha u američkim arsenalima.
Britanski premijer Riši Sunak odbacio je tvrdnje "ukrajinskih dobrotvora" o iscrpljenim zalihama.
"Ako postoji trenutak u ovom sukobu koji možemo da promenimo, zašto ga ne iskoristiti? Šta čekamo", pitao je evropske saveznike na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u februaru. "Koja je svrha ovih zaliha? Ako oružje degradira ruske oružane snage, to povećava našu bezbednost."