Si-En-En: Promena vlasti u Turskoj neće dovesti do raskidanja odnosa sa Rusijom?

U jeku kampanje za opšte izbore u Turskoj, predsednik te zemlje Redžep Tajip Erdogan i njegov ruski kolega Vladimir Putin virtuelnom ceremonijom su otvorili prvu tursku nuklearnu elektranu, potez koji je dodatno povezao te dve zemlje.

U toku ceremonije obeležena je i prva isporuka nuklearnog goriva u elektranu "Akuju", u provinciji Mersin. Reč je o elektrani koja će u potpunosti biti pod kontrolom ruske državne kompanije za nuklearnu energiju "Rosatom".

Turska je na taj povećala svoju energetsku zavisnost od Rusije, navodi Si-En-En, u trenutku kada većina zemalja članica NATO-a raskida svoje ekonomske veze sa Moskvom.

Ruski uticaj u Turskoj izuzetno je dubok u trenutku kada se predsednik Erdogan suočava sa realnom pretnjom poraza na predsedničkim izborima, navodi ta mreža. Zato nije iznenađujuće da se mnogi na Zapadu nadaju da će turski lider nakon više od dve decenije na vlasti konačno biti poražen.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da se razlika između Erdogana i njegovog glavnog izazivača Kemala Kiličdaroglua smanjuje, kao i da je drugi krug predsedničkih izbora, do kog će doći ako ni jedan kandidat ne bude osvojio većinu glasova, sasvim realna mogućnost.

Analitičari, ipak, ne smatraju da bi do drastične promene turske spoljne politike moglo da dođe čak i ako bi Erdogan bio poražen, piše Si-En-En.

Dok su pojedini opozicioni prvaci tvrdili da će, ukoliko pobede, ponovo okrenuti Tursku ka Zapadu, malo je verovatno da će sami koreni turske spoljne politike biti predmet diskusija.

U poslednje dve decenije, Erdoganova Turska prešla je put od čvrsto sekularne i prozapadno orijentisane zemlje u najkonzervativniju i više okrenuta religiji. 

Kao članica NATO-a sa drugom najbrojnijom vojskom u tom savezu, Turska je 2019. godine kupila naoružanje od Rusije, i pored oštrih kritika iz Vašingtona.

Turska je, ipak, bila i koristan saveznik Zapada. Ankara je prošle godine pomogla u postizanju sporazuma o izvozu ukrajinskog žita preko Crnog mora, dok je u isto vreme Ukrajinu snabdevala dronovima.

"Mislim da postoje oblasti u kojima ćemo videti radikalne promene ako opozicija pobedi, a mnoge naše kolege i evropske diplomate u Ankari pitaju u kojoj meri će se Turska okrenuti nazad ka svojim zapadnim saveznicima", rekao je profesor međunarodnih odnosa na univerzitetu "Bilkent" u Ankari Onur Išči.

Turski "povratak" na Zapad biće ograničen

Ali čak i ako odnosi Ankare i Zapada budu popravljeni, postoje jasna ograničenja u kojoj meri će se to dogoditi, rekao je on, pre svega zbog bliskih ekonomskih i energetskih odnosa između Rusije i Turske.

Erdoganova spoljna politika prevashodno je vođena ekonomskim interesima, navodi Išči, što će nastaviti da čini i svaka naredna vlada.

Turska je jedan od ključnih ruskih trgovinskih partnera, a veliki broj Rusa kupuje nekretnine i ulaže novac u tu državu.

Trgovina između te dve zemlje beleži rast poslednjih godina, a ruska agencija TASS prenela je da je njena ukupna vrednost 2022. godine iznosila 62 milijarde dolara.

Poređenja radi, turska trgovina sa EU iznosi oko 219 milijardi dolara, dok je razmena sa SAD vredna 34 milijarde.

Geografska bliskost Turske i Rusije, ako i ekonomski interesi Ankare uticaće na to da će i naredni turski lideri održavati dobre odnose Rusijom, čak i ako budu pokušali da se ponovo približe Zapadu, rekao je profesor političkih nauka na univerzitetu "Koč" u Istambulu Murat Somer.

Turska će se u velikoj meri okrenuti "zapadnim vrednostima", smatra on, ali to ne znači da više neće biti trzavica u odnosima sa Vašingtonom i Briselom.

Nakon nekoliko odlaganja, Turska je ranije ove godine konačno dopustila ulazak Finske u NATO, dok je švedska aplikacija za članstvo i dalje u blokadi. Ankara tvrdi da Stokholm podržava kurdske grupacije koje u turskoj smatraju terorističkim.

Problemi sa Švedskom bi, ipak, mogli biti rešeni sa ili bez Erdogana, piše Si-En-En.

"Vrlo je verovatno da će Turska ratifikovati švedsku aplikaciju za članstvo nakon izbora, ma ko bude pobedio", smatra direktor za Tursku u "Međunarodnoj kriznoj grupi" Nigar Goksel.

Turska opozicija je naglasila da su "konstruktivni koraci za eliminaciju turskih bezbednosnih briga" ključni kako bi se članstvo Švedske odobrilo.

Ipak, iako bi odnosi Turske i EU mogli da se poprave ako opozicija odnese pobedu na izborima, kada je reč o SAD to će biti daleko teže, smatraju stručnjaci.

"Kada govorimo o odnosima Turske za Zapadom, često posmatramo obe strane Atlantika kao jednu celinu", rekao je Išči. "Odnosi Turske sa SAD nalaze se u slepoj ulici, a već duže vreme se kreću silaznom putanjom."