Rat u Ukrajini promenio je NATO, ali rat nije počeo 2022. godine već 2014. i od tada Severnoatlantska alijansa sprovodi najveće jačanje svoje kolektivne odbrane još od Hladnog rata, izjavio je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
On je u intervjuu za "Vašington post" rekao da od tada države članice pojačavaju prisustvo svojih trupa u istočnim delovima alijanse i povećavaju izdvajanja za odbranu. Govoreći o sukobu u Ukrajini, on je rekao da NATO ima dva zadatka.
"Jedan je da podrži Ukrajinu, što i radimo. Drugi je da izbegnemo eskalaciju. A izbegavamo je tako što jasno stavljamo do znanja da nismo strana u konfliktu i povećavajući vojno prisustvo u istočnom delu alijanse gde sada ima 40.000 vojnika pod NATO komandom", rekao je Stoltenberg.
Iako je jedan od zahteva Rusije pre početka sukoba, ali i tokom neuspelih pregovora po njihovom izbijanju, bio da se Moskvi daju čvrste garancije da Kijev nikada neće biti članica NATO jer se time ozbiljno ugrožava bezbednost Rusije, generalni sekretar alijanse i dalje tvrdi da vrata ovog saveza ostaju otvorena, da je na Ukrajini da odluči o tome, ali i da se sve članice Alijanse slažu da će Ukrajina postati član NATO.
"Pitanje je kada, ali nemam odgovor kada će se to desiti", dodao je Stoltenberg.
Upitan o prisustvu NATO u Azijsko-pacifičkom regionu, on je izjavio da NATO ostaje alijansa Severne Amerike i Evrope, i da neće postati globalni savez sa članicama iz Azije. Slične garancije, inače, svojevremeno su američki i evropski zvaničnici davali i Rusiji kada su obećavali da se NATO neće širiti na istok, ka granicama Rusije.
"Bilo kakav sukob na Tajvanu ili oko njega imao bi ozbiljne posledice za sve nas. Polovina kontejnerskog tereta i brodova prolazi kroz Tajvanski moreuz. Takođe, značajni deo globalne proizvodnje poluprovodnika je na Tajvanu. Ekonomske i trgovinske posledice sukoba na Tajvanu bile bi ogromne i momentalne", rekao je Stoltenberg.
Govoreći o izjavama francuskog predsednika Emanula Makrona o evropskoj strateškoj autonomiji, Stoltenberg je naveo da EU ne može da odbrani Evropu, kao i da osamdeset odsto izdvajanja za odbranu dolazi od članica NATO van Evrope.
"Svaki pokušaj da se oslabi veza između Severne Amerike i Evrope neće samo podeliti NATO, podeliće i Evropu. Ako smo nešto naučili iz rata u Ukrajini to je da Severna Amerika i Evropa moraju da stoje zajedno. Ne-EU članice NATO kao SAD, Kanada i Velika Britanija trenirale su ukrajinske snage od 2014. godine. Takođe, 78 odsto podrške Ukrajini dolazi od članica NATO van EU", istakao je Stoltenberg.