Kina će reagovati "strogo i oštro" na sve kazne koje Evropska unija nametne njenim kompanijama zbog navodnog snabdevanja Rusije takozvanom robom dvostruke namene koja se može koristiti i u vojne i u civilne svrhe, rekao je ministar spoljnih poslova Ćin Gang.
Izvršni organ EU predložio je proširenje strogih trgovinskih ograničenja na nekoliko kineskih kompanija u pokušaju da se obračunaju sa firmama koje, navodno snabdevaju Kremlj zabranjenom robom i tehnologijama koje se koriste u Ukrajini, piše "Blumberg".
Upitan o izgledima za sankcije nakon razgovora u utorak u Berlinu sa nemačkom koleginicom Analenom Berbok, Kin je rekao da Kina ne "isporučuje oružje kriznim zemljama ili kriznim regionima". On je upozorio da se ne ometa, kako je rekao, "normalna razmena između kineskih i ruskih kompanija".
"Striktno se protivimo bilo kakvim jednostranim sankcijama protiv Kine", rekao je Ćin na zajedničkoj konferenciji za novinare. "Ako do toga dođe, reagovaćemo striktno i oštro na njih", dodao je on. "Takođe ćemo braniti legitimne i legalne interese naše zemlje i naših kompanija."
Evropska komisija tvrdi da ciljane kompanije - uključujući preduzeća u kontinentalnoj Kini i Hong Kongu, kao i kompanije u Uzbekistanu, Jermeniji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima - "direktno podržavaju ruski vojni i industrijski kompleks u njenom agresorskom ratu", navodi se u dokumentima u koja je "Blumberg" imao uvid.
Poziva se na "stroža ograničenja izvoza robe i tehnologije dvostruke namene, kao i robe i tehnologije koji bi mogli da doprinesu tehnološkom unapređenju ruskog odbrambenog i bezbednosnog sektora".
Berbok je rekla da je važno sprečiti Moskvu da zaobilazi sankcije EU. "Ovo je posebno važno ako ruske odbrambene kompanije dolaze do relevantne robe", rekla je ona. "Stoga istražujemo veoma ciljane mere koje osiguravaju da sankcionisana roba, takođe sankcionisana roba dvostruke namene, ne dođe u pogrešne ruke."
Ćin je otputovao u Berlin kako bi pomogao u pripremama za konsultacije nemačko-kineske vlade zakazane za 20. jun, kojima će prisustvovati i premijer Li Kiang.