"Gardijan" o masakrima: Srpski model razoružavanja za Ameriku

Nije bilo potrebno dugo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću da preudzme odlučne korake posle dve masovne pucnjave u kojoj je 17 ljudi izgubilo život, piše britanski "Gardijan".

Podseća se da je srpski predsednik dan posle masovnih pucnjava predložio zabranu izdavanja novih dozvola za oružje (na dve godine), strože kazne za posedovanje ilegalnog oružja, psihološke provere vlasnika oružja…

"Posle užasnih masovnih pucnjava bilo je potrebno samo dva dana da Srbija reaguje. Zbog čega, nakon 200 masovnih pucnjava samo u 2023. Sjedinjene Američke Države nisu preduzele slične odlučne akcije ili bilo kakve korake?", postavlja se pitanje u tekstu.

Kako se dodaje iz dana u dan SAD se suočava sa bezumnim oružanim nasiljem, pa ipak, uprkos tome opšte je prihvaćeno da će vlada učiniti malo da spreči da do njega dođe, iako većina Amerikanaca želi da se preduzmu neki koraci povodom toga.

Razlika između Srbije i SAD leži u političkom uticaju industrije oružja, navodi britanski list.

"SAD ne mogu da preduzmu sveobuhvatne korake koje priželjkuje većina Amerikanaca, uključujući i univerzalnu proveru vlasnika oružja, jer je mala, ali moćna manjina zvaničnika usvojila potpuno protivljenje oružanog lobija razumnim zakona o oružju".

Oružani lobi, ne samo NRA, proveo je decenije da ovo učini mogućim beskrajnim donacijama političkim kandidatima, kao i ekstremističkom viđenju drugog amandmana koji se protivi svim ograničenjima oružja, dodaje se u tekstu.

Oružani lobi želi da građani poveruju da ne postoji zakonski lek za oružano nasilje, ali, kako se navodi u tekstu, zakonska ograničenja i zabrane kada je u pitanju oružje dali su rezultate.

Poput Srbije, i druge zemlje su odmah reagovale posle masovnih pucnjava.

U Australiji je bila potrebna samo jedna masovna pucnjava da vlada zabrani jurišno oružje i u godinama koje su usledile broj stradalih od vatrenog oružja se smanjio. U Velikoj Britaniji nije bilo masovnih pucnjava od 1996. kada je uvedena zabrana na određeno vatreno oružje posle pucnjave u školi u Danblejnu gde je stradalo 16 đaka i jedan odrasli. I Novi Zeland je reagovao posle masovne pucnjave u Krajstčerču ponudivši program otkupa oružja i uklonivši tako 60.000 komada oružja iz poseda šire populacije.

Navodi se i da u američkim saveznim država, poput Kalifornije, Kolorada, Merilenda i Mičigena, koje su uvele određene restrikcije kada je u pitanju oružje, ima manje stradalih od vatrenog oružja nego u Misisipiju, Luizijani, Novom Meksiku, koje imaju liberalnije zakone o posedovanju oružja.

"I druge zemlje su se suočavale sa masovnim pucnjavama, ali u SAD-u previše zvaničnika je zavisno od donacija industrije oružja i njihove podrške da bi preduzeli odlučne korake da spasu živote".