Srpsku javnost šokirale su i uznemirile vesti o dve masovne pucnjave koje su se dogodile prošle nedelje. Maloletnik K.K. u beogradskoj osnovnoj školi ubio je osam đaka i školskog čuvara. Samo dan kasnije, u napadu u okolini Mladenovca U.B. lišio je života osam mladih, a tom prilikom povređeno je čak 13 osoba.
Od bezbroj pitanja, jedno od važnijih je šta građani mogu da urade kako bi svoje zajednice zaštitili od mogućih masovnih pucnjava?
Ovo pitanje, koje je američki istraživački centar "REND korporejšn" postavio sa ciljem da spreči, pripremi se i odgovori na masovne napade, kojih je u Sjedinjenim Američkim Državama, samo u prve tri nedelje 2023. godine bilo čak 33.
Pune dve godine istraživači ove organizacije proveli su analizirajući 640 masovnih napada u SAD-u između 1995. i 2020. godine, koji se definišu kao napadi koji su ugrozili najmanje četiri osobe na javnom mestu.
Više od polovine napada osujećeno je pre nego što je iko povređen, a u dve trećine slučajeva tragedija je sprečena zbog dojave.
Neka od ranijih istraživanja su, međutim, pokazala da je veća verovatnoća da će ljudi koji se nađu u ovakvim situacijama sami pokušati da razgovaraju sa potencijalnim napadačem ili će izabrati da ne urade ništa.
"Prvo moramo da nateramo ljude da veruju svojim instinktima, da znaju da ako razmišljaju o nečemu duže od pet sekundi, onda zaista moraju da preduzmu akciju", rekla je Tara Ričardson, viši konsultant "Lafajet grupe", konsultantske firme za javnu bezbednost koja je sarađivala sa "REND"-om.
Namera stručnjaka bila je da građanima pruže besplatne savete, kojima bi svi zainteresovani mogli da pristupe putem interneta, i to besplatno.
"Taj proces počinje sa edukacijom ljudi o specifičnim znacima upozorenja na koje treba da obrate pažnju, odnosno reči i radnje koje ukazuju ne samo na nečiju motivaciju, već i na pripremu za napad", navode istraživači.
Glavni znaci upozorenja koje treba prijaviti, a koji se uglavnom javljaju u kombinaciji, su kada osoba želi da napadne (tj. znaci motivacije) i da preduzima radnje da izvrši napad (tj. znaci pripreme).
"Primeri motivacije su kada osoba pominje da je inspirisana prošlim napadima, tvrdi da će ispuniti ekstremistički cilj (naročito ako je izbačena iz grupe zbog nasilnog ponašanja), tvrdi da je neko (ili su drugi) toliko štetan ili predstavlja pretnju, pa da nema drugog izbora osim da ga napadne. Primeri pripreme su pisanje planova za napad, pokušaj da se drugi pojedinci regrutuju, pokušaj da nauči kako da ubije mnogo ljudi (lično ili onlajn), kontaktiranje poznatih nasilnih ekstremista, traženje arsenala oružja i municije (bez opravdanog razloga, poput lova)...", navodi se u studiji.
Jedan od saveta je da bi škole, institucije za zaštitu mentalnog zdravlja, centri za socijalni rad, vlasnici velikih objekata i organi za sprovođenje zakona trebalo da dele informacije i uspostave jedinstveni sistem za praćenje i osiguraju ulaze i izlaze u objekte.
Dobar način zaštite u toku samog napada je i, na primer, zaključavanje i zabarikadiranje vrata.
"Učenici koji su pobegli iz hodnika znali su kako da uđu u učionicu, zaključaju i zabarikadiraju vrata i zgrabe sve što su mogli da bi se odbranili, štap za hokej, makaze i slično. Kada krene pucnjava, trčanje, sakrivanje i borba su najefikasniji načini preživljavanja", kažu istraživači.
Ova studija predstavila je 65 slučajeva u kojima su ljudi uzvratili napadaču, u 85 odsto slučajeva uspeli su da zaustave paljbu ili su naterali napadača da pobegne. U 12 slučajeva ljudi su jurili na strelca iz različitih pravaca i u svih 12 slučajeva prekinuli su pucnjavu.