Ukrajinske oružane snage bi mogle da prouzrokuju katastrofalnu štetu tako što bi raznele dve glavne brane na reci Dnjepar, upozorava viši ruski zvaničnik u Zaporoškoj oblasti.
"Ne mogu da otpišem mogućnost da će oni pokušati da kombinuju ova dva scenarija. Prvo, oni bi mogli da raznesu Dnjeproges, a zatim i hidroelektranu Kahovka," izjavio je Vladimir Rogov za TASS danas.
Hidroelektrana Dnjeproges nalazi se na reci Dnjepar u blizini grada Zaporožje koji je trenutno pod ukrajinskom kontrolom, uzvodno od grada Energodar u kome se nalazi nuklearna elektrana Zaporožje, koja je najveća u Evropi.
Ukoliko bi se brana u sklopu Dnjeprogesa oštetila, Energodar i nuklearna elektrana Zaporožje bili bi preplavljeni, tvrdi Rogov.
Hidroelektrana Kahovka nalazi se nizvodno u Hersonskom regionu i ima ključnu ulogu u napajanju sistema hlađenja nuklearne elektrane Zaporožje.
Moskva i Kijev su više puta optuživali suprotnu stranu da planira sabotažu ove hidroelektrane. Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski tvrdio je da su ruske snage postavile eksplozive na ovom lokalitetu i da planiraju da ga raznesu, i zatražio formiranje međunarodne misije koja bi posetila hidroelektranu i uverila se u njeno stanje.
Ruski zvaničnici su, sa druge strane, optužili ukrajinske oružane snage da namerno nišane branu u sklopu ove hidroelektrane. Nizvodno od hidroelektrane Kahovka nalazi se grad Herson, koji bi bio poplavljen ukoliko bi se ova brana oštetila.
Gradonačelnik grada Nova Kahovka u kom se nalazi ova hidroelektrana izjavio je danas da su barem tri ukrajinske granate pogodile branu tokom noći, dodajući da je "situacija ovde vrlo napeta," i da se učestalost napada povećava.
Radnici u hidroelektrani smanjuju nivo vode u rezervoaru koji brana ograđuje ne bi li ublažili potencijalnu štetu koju bi proboj brane prouzrokovao, dodao je on.
Predstavnik Moskve u UN Vasilij Nebenzja upozorio je prošle nedelje da bi uništenje kahovske brane odnelo živote hiljada civila, urgirajući članove Saveta bezbednosti UN da ne dozvole da se to desi.
Hersonska i Zaporoška oblast postale su deo Rusije uz narodne republike Donjeck i Lugansk nakon referenduma na kojima su se stanovnici ovih oblasti odlučili za sjedinjenje sa Ruskom Federacijom. Kijev nije prihvatio rezultate referenduma koje je nazvao "prevarom", obećavši da će izgubljene teritorije povratiti vojnom silom.